Просветни гласник

Националиа политика Кнеза Милоша

313

дакле потребно је да се и ви трудите сиротињи правду учинити, као што је и Божја и царева воља, и не угњетавајте цареве раје на срамоту вашу и цијелога света, и да се гњеви на вас премилостиви цар наш". 21 ) Међутим Шерифага који је био велика пијаница и на кога су се Берковчани, кад су долазили у Пирот, жалили како „једнако хода по диванани и накреће бокал с вином", уместо да стишава народ још више га изазивао. 22 ) Почео је да убија и људе. Депутација од 50 људи била је дошла у Пирот да се жали на тешко стање. Један део те депутације је из Пирота упућен преко Софије у Битољ руменли валису. Међутим, Петронијевић је са високим турским чиновницима предузео све што је потребно да се буна стиша. И кад је ствар била на добром путу, догодио се 26 маја у Пироту сукоб између Турака и бунтовника из пиротског краја и то даде повода да се народ у берковачком крају понова и готово сав дигне, на ноге и побегне у планине изјавивши Турцима „да они неће више за Турке да знају, да су и они Ваше Свјетлости (кнеза Милоша) поданици постали, и т. п." 23 ) Као што се види из напред изложеног, кнез Милош је показивао велики интерес за живот народа у западној Бугарској. Колико су покрети у западној Бугарској, у берковачком крају, били припремљени са његовим знањем и одобрењем, тешко је сада утврдити. Несумњиво је да су поједини чиновници у источној Србији знали за припремање народа на устанак, а вероватно му били обећали и своју потпору. Исто тако је весумњиво да је кнез Милбш био популаран код народа у западној Бугарској, за који је он сматрао да се нимало не разликује од народа српског, и да је на тај народ имао великог утицаја. За тај кнежев велики утицај на бугарски народ знали су врло добро и највиши претставници турске власти на Балкану. Приликом буне у берковачком крају 1836 године .руменли валис из Битоља писао је лично кнезу Милошу да „помогне к усмиренију берковачког бунта". Народ у западној Бугарској гледао је у кнеза Милоша као у свога заштитника. Стога му се увек, пре почетка покрета за ослобођење, обраћа за савет и помоћ. А кад покрет не успе, онда 51 ) 1ђ»с1., 197—198. ") 1Ш„, 198. ") 198—205.