Просветни гласник

318

Просветни гласник

империје, а од Нерона и Домицијана био је овај обичај проширен и на западне облаети. Култ императора постао је централна тачка римске државне религије, а однос појединог грађанина или поданика према том култу служио је као мерило за лојалност и патриотизам; одбацивање царског култа стварало је подлогу за оптужбу због велеиздаје (сг1шеп 1аебае ша1е51аЉ). Јудеји су ослобођени били од овог култа, док је за хришћане претстављао веома тешку опаоност која је била појачана још тиме што су хришћани ускраћивали да учествују у незнабошким верским свечаностима. Начелни став Хришћанства тачно је у позитивном смислу формулисан у Господњој изреци о дужностима плаћања пореза страној незнабошкој држави (Мат. 22, 15—23; Мар. 12, 13—17; Лук. 20, 20—26). Ова Господња реч начелно потврђује постојање властитог права државе подвргавајући критици оне који то право хоће да негирају, ограничавају или ниподаштавају, и властитог права цркве као установе која проповеда еванђеље и посредује спасење људском роду. Детаљнији суд о држави пружа ап. Павле (Римљ. 13, 1—7), наравно у пуној зависности од Господњих речи. Свака власт на земљи, ца и влает римске државе, постављена је од Бога; како се пак у току сваког историског процеса манифестује делање Бога и како је на тај начин сваки такав ток од Бога одређен, намеће се као логичан закључак да је Бог онај који дела и у историском развитку римске државе. Власт је од Бога постављена и уређена и њени носиоци су служцтељи Бога. Из ове премисе изводи ап. Павле закључак да онај ко се противи власти, противи се самој заповести Бога; који се пак противе власти, долазе под суд. Власт као таква има право да посматрајући рад својих поданика, чини разлику између добра и зла и да пресуђује своје поданике према њиховим делима. Ова нехришћанска држава има право мача, тј. право над животом и смрти; ово јој је право подељено од Бога а с овим и способност разликовања добра и зла те у вези с тим право кажњавања греха. Отпор против државе изједначује ап. Павле с отпором против самог Бога. У интересу нормалног функционисања државе поданици <гу дужни плаћати порез и царину а уједно респектовати авторитет носиоца врховне државне власти. Власт од Бога по-