Просветни гласник

324

Просветни гласник

правцу да би оно постало било дозвољена вера. Галијен се ограничио на стављање ван снаге очевих едиката враћајући се фактичној толеранцији која је владала од почетка III в. до Децијева и Валеријанова гоњења. Од год. 261 наступила је нова пауза мира од преко 40 година и за време овог мира уследило је коначно консолидовање Хришћанства у римској империји. Дугим периодом мира поспешно ширење Хришћанства И његово јаче продирање у више друштвене сталеже морало је привући пажњу његових непријатеља на себе, који су још увек имали на својој страни велику већину становништва империје (7,000.000 до 10,000.000 хришћана према укупном броју од око 50,000.000). Непријатељско расположење против хришћана било је за владе цара Аврелијана (270—275) јаче потстакнуто антихришћанским списом новоплатоника П о р ф ир и ј а; душа антихришћанске акције почетком IV в. био је намесник провинције Битиније Хијерокле, који је имао јак утицај на Диоклецијанова цезара Г а л е р и ј а. Незнабошко свештенство, које је сматрало да је општим ширењем Хришћанства доведен у питање и његов опстанак, нашло је у Галерију савезника спремног ^а борбу. На одлучну акцију против Хришћанства нарочито је позивао сталан пораст броја хришћана у римским војним јединицама, што је доводило у опасност римске војне традиције. Против хришћана војника и хришћана чиновника у царској палати био је уперен први напад пред крај 111 в. Ускоро за овим наступило је опште гоњење хришћана са дотле невиђеном жестином. Четири Диоклецијанова едикта из год. 303 и 304 претстављају оистем гоњења, које је било у стању да уништи Хришћанство, да није дошло одвише касно. Први едикт садржавао је међу осталим и одредбу о рушењу богослужбених зграда и спаљивању св. књига, коју не налазимо у ранијим царским едиктима. Ни Диоклецијанова широко заснована и систематски организована гоњења нису могла да скрше отпор хришћана; становништво незнабошке вере није вишс показивало ону ревност за борбу. као раније. Истина, и сзда су многи хришћани показали доста л»удске слабости, али за овпх гоњења број мученика знатно је надмашио број палих и из овог времена имамо већи број мучекикз.и таше појединачних вести о њима него из свих ранијих