Просветни гласник
330
Џпс! Нећеп 1егп1' 1сћ 1Јп1ег с!еп В1игаеп. 1ш Агте с!ег СоИег \уисћз 1сћ ^гозз. Отац није био оставио иза себе никакво имање. Зато младом и талентованом дечку није преостајао никакав избор: морао се прихватити учења теологије, пошто се у швапским богословдјама и заводима могло учити о државном трошку. Тако је Хелдерлин провео две године у „нижој" богословији у Денкендорфу. Он је питомац и носи одело заводских питомаца, црну капуљачу без рукава. Од јутра до вечера молитве и лекције из библије. Између њих, у подне, мала „реакција" тј. одмор од сата и по. Па и за време овога одмора захтевао је кућни ред „смерно мировање". Без дечачке игре, „без скакања, вике и детињарија". Дечаци мора да воде озбиљне разговоре. Свакако, озбиљно музицирање је допуштено. Два дана у недељи могу да по два сата уживају у „освежењу у пољу". Али да би се добило допуштење за ову шетњу, сваком питомцу је била потребна једна сликована молбена песма и кратко слово на латицском пре ручка. При шетњи кретали су се питомци заједно у малим групама идући одмереним кораком. Издвајање је било кажњиво. За лична осећања није дакле било места. Ипак већ у овом добу настаје неколико песама, али оне не наговештавају ничим каснији развој песников. Много важнији је у ово доба његов сусрет са грчком класиком. Из овога додира нараста тајаиствено и судбински ватрена љубав песникова за стародревном Јеладом, чежња која никад није попуштала за Грчком, за њеним становницима и њеном природом. Ни један Немац — а то свакако значи нешто — није био толико опчињен чежњом за старом Грчком колико Хелдерлин. Идуће две године, 1786—1788, проводи младић у чувеном манастиру Маулброну, да би, после добро цоложеног испита, прешао најзад у Тибингеншку колегију. Тибинген, данас град са 20.000 становника, са многим и угледним универзитетским институтима, са многим познатим штампаријама и издавачким предузећима, био је већ пре 800 година трговачко место а пре 700 година варош. Са својим изванредним замком, са дивним тргом и многим знатцијим стародревним грађанским домовима, са својим неупоредиво лепим по-