Просветни гласник

Фридрих Хелдерлин

331

дожајем .између огранка швапског Алба, спада Тибинген у најдепше нсмачки градове. Завод у коме је Хелдерлин провео четири године посгао је око 1536 године. Читав низ славних мужева нарастао ј.е у правом смислу те речи, у овоме заводу. Спомињем само: Кеплера, Шединга, Хегела, Уланда, Шваба, Кернера, Курда, • Мерикеа, Д. Фр. Штрауса и Фр. Т. Фишера. Само је један од њих остао веран теологији: Едуард Мерике, али, разуме се, ни он до краја живота. Ове четири године у заводу значајне су за Хелдерлинов развој- Све оно што у њему волимо, што нас испуњава језом иди страхом, што нам се чини загонетним, развија се ових година. Рањивост његове душе,- склоност за избегавањем људи, дд би их у понеким часовима, из осећања неподношљиве усамљености и напуштености, опет тражио и њима се откривао и исповедао, зан-есењачка чежња да се у животу подражава неком идеаду, постављање себи највећих могућих захтева, као и слутња од опасности, од трошности у којо.ј се ова незаштићена душа налази још од младости: све то говори и звони и сувише јасно из свих његових писама, забележака и песама онога доба. Спољашње, ове године су биле сиротињске и испуњене материјалним бригама као и свако ђжовање у семинаријама. Зими су питомци завода, њих 20—30 на броју, проводили време заједно У једној просторији, готово без огрева и светлости. Одаје за спавање нису имале чак ни дрвени патос и биле су незаштићене од ветра, кише и снега. Лети је капија затварана већ у девет часова, зими није било увече уопште изласка. Хеддерлин постаје раздражљив. Мучи га много шта: најпре страх од теолошког позива, од позива уопште. Већ онда Хелдерлин сасвим јасно осећа да није рођен ни за овај нити за неки други позив: осећа да ће морати, таман као и Франц Шуберт, живети изван грађанског круга живота ради своје друге више „позваности". Затим, све веће и неисказиво болно сазцање о раздору који свет и људе растрга, сазнање да је изгубљена хармонија некадашњих срећнијих времена. И један Пете имао је дубоко сазнање о овоме раздору у свету. Али ради свога самоодржања труди се ои — Гете —^ увек да о_ба света, ведрину и