Просветни гласник

332

Просветни гласник

бол, радост и тугу, занесеност и стварност проживљава скупа, да их у себи преточи у синтезу и да изгубљену хармонију изгради опет у своме властитом бићу. То Хелдерлин није био у стању, јер у њему клатно замахује несравњено даље и дуље. Радоет и бол: Хелдерлин их доживљава несравњено интензивније него ма који други песник, него ма који други уметник пре њега. Природа, пријатељство и љубав у стању су да му Пруже такву усрећеност да он мисли да их не може поднети. Он осећа онда јасно опасност у којој се налази. Затим опет наилазе часови у којима он самог себе напушта, јер сазнаје да-у свету нема доста љубави, да људи са самима собом тврДиче и да су егоисти. Тада се осећа као да обамире. Хвата га хладна језа, једва осећа још живота у себи. „То ме спопада често утолико снажније, уколико сам себи дуже прећуткивао ово: Да нмам срце у себи и да не видим чему?" Тако корача он као нешто недовршено, нешто што настаје, кроз опасне тамнине али и кроз светлосне плиме које засењују својом јасношћу. Ми знамо да је способност примања људскога уха ограничена и према горе и према доле, али и то да и иза ових граница има још тонова, и високих и дубоких. Наше ухо не може их више примити, али их зато може с^сетити ухо других створова. Отприлике у овом смислу можемо говорити о способности пријемчивости срца. Није свакоме дато да радост и бол исцрпе до последњих консеквенца, уметнику, разуме се, у далеко већој мери него нама. Хелдерлин је био, ако тако смем рећи, геније срца. И баш ова претерано развијена способност осећања, у вези са нагоном да се искаже, да својим нечувено јаким унутрашњим доживљајима даде и изражајни облик, то је оно што га је и сувише рано разорило. Тело је живело и даље, физички човек одолевао је и даље, али је душа подлегла услед претерано јасних визија, услед наглих, муњевитих сагледања неке врсте душевног засењивања; срушила се као Икарус у мрак и таму кад се усудила да приђе ближе божанској светлости. Годин! 1793 полаже Хелдерлин завршни испит из тболошких студија. Тиме се завршава прва велика епоха у његовом животу. Он сам стоји пред нама као неко ко зна свој пут и који се усрдно