Просветни гласник

Фрндрих Хелдерлин

333

одлучио да греде тим путем. Хелдерлин, који тада има 23 године, зна сасвим јасно како ће осамљен и стрм бити тај пут. Он зна такође, тачно као што је то знао и Франц Шуберт, да је његово време одмерено, да за њега нема починка, да нема застајкивања у срећи једнога тренутка. Док је зрели Гете тих година могао већ да пева: „Моје целокупно биће беше у себи довршено", отимају се Хелдердину овакви стихови: „Восћ ипз 131: ^е&ећеп, Аи? кетег 5Ш1:е т гићп, Ез зсћ\утс1еп, ез ГаНеп Оје 1еМепс!еп Мепзсћеп В11пс1Нп§з уоп етег бШГе 2иг апсЈегп, \\'1е Шаззег уоп КПрре 2и КНрре ^еууогГеп. Јаћг1ап§ јпз Ш&ешззе ћ1паћ." Несравњено много навнре тих година на светлост дана, јер је поље било добро обрађено. Пријатељи Шелинг и Хегел, ватрено обожавани Шилер, уз то изучавање античке уметности, све је то припомогло да се у Хелдерлину пробуди оно што је било притајено. Хелдерлин изгледа тих година као стабло које хоће да цвета, и мора да цвета, али је небо још сиво и ноћи хладне, Још се не сме потпуно расцветати. Мати га наговара да потражи негде место пароха. Омиљени син њен, њена брига, треба најзад да стеКне добро грађанско издржавање и углед. Али Хелдерлин то плашљиов одбија. Он зна, зацело, и зашто. Ипак, да не би мајци и даље биО на терету, постаје васпитач. Шилер му прибавља једно место у кући Шарлоте Калб са којом је у пријатељству. Овде Хелдерлин има срећу да живи међу људима који наслућују његовог геннја и који га поштују и имају обзира према њему. Како он сам озбиљно схвата своје дужности као учитеља и васпитача, потврђују нам два писма матере његових питомаца. Прво је упућено Шилеровој супрузи. „Не могу довољно захвалити Шилеру што нам је препоручио доброга Хелдерлина. Ако од Фрица постане дечко који доста обећава, једино је заслуга његова. Врло је увиђаван и неу-