Просветни гласник

334

ГТросветии гласник

моран у своме позиву*\ Пошто је упознала Хелдерлинов фрагменат о Хипериону, препоручује га Шилеру преко његове супруге Шарлоте и моли: „Нека његов суд о овом покушају буде праведан али и благонаклон". У другом писму обраћа се госпођа Калб Хелдерлиновој матери: „Радујте се што имате сина који је у стању да ова преимућства цени и искоришћује! — Он може зацело и тамо наћи прилике да се припреми као активан грађанин и да, по својим наклоностима, изабере себи друштвени положај. Јена и какво место на универзитету био би циљ његових садашњих жеља, и ја верујем да то за њега неће бити тешко. — Олакшајте му, дакле, колико то лежи у вашим моћима, садашњи његов боравак и садашњу епоху његова живота! — Он нема никаквих прохтева — он ће и сам својим књижевним радом моћи нешто допринети; али отстраните све ситничарске бриге од њега — да непотребне бриге не муте његово време и не одуговлаче његово изграђивање! — Залога коју учините сада од његове имовине хиљадоструко ће се надокнадити. Ја знам зацело да ће материнско срце учинити то без оклевања!" По овим рецима можемо довољно наслутити колико је морао бити снажаи утисак који је Хелдерлин остављао на људе. Госпођа Калб, њен муж, домаћи пријатељи, сви осећају: да међу њима живи обдареник, али и један кога су богови обележили. То знамо већ и из доба његова ђаковања. Као Аполон корачао је Хелдерлин оскудним просторијама Тибингеншке кслегије. Свечана збиља избијала је из његова бића, тако да су се многи другови плашили додира са њиме. Хелдерлинова највећа жеља да дође у непосредну близину Шилерову, испунила се када је морао напустити своје место васпитача. Његов питомац прелази у један државни завод, а он сам се пресељава у Јену. У ово доба он је завршио први део свога романа Хиперион. Већ су из његова пера изашле песме које наилазе на допадање чак и код обојице Олимпљана. Гете неке од њих прима у часопис „Хоре". Шилер се. заузима за Хипериона код издавача Кота. Све би било добро да инстинктивно обдарени Хелдерлин није осећао опасност. И сувише близу стоји своме Шилеру који га мађиски привлачи, али истовремено и