Просветни гласник
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
УРЕДНИК:
ИЗДАВАЧ:
Др ФИЛИП МЕДИЋ
ВЕЛИБОР ЈОНИЋ
ПРОФЕСОР УНИВЕРЗИТЕТА
МИНИСТАР ПРОСВЕТЕ, И ВЕРА
Бр д—10 СЕПТЕМБАР—ОКТОБАР ГОДИНА НХ
НАЦИОНАЛНА ПОЛИТИКА КНЕЗА МИЛОША Идеја ослобођења и уједињења Српства није била напуштена пропашћу Карађорђеве Србије 1813 године. Вођ другог српског устанка Милош Обреновић, први владалац — кнез — обновљене Србије, за све време своје прве владе мислио је и на ослобођење и уједињење Срба, нарочито оних који су били под турском влашћу. Само, као и у другим разним питањима, Милош је и у политичком и националном питању био практичан и реалан. За све време своје прве владе показивао је живо интересовање за српски народ под туђом влашћу. Преко курира и писама одржавао је стално везе са истакнутијим људима из тих покрајина. Нарочито се много интересовао за Босну, Херцеговину и источну Србију. 'Наредио је српским властима да се указује гостопримство сваком Србину хришћанину који је напустио своју домовину и побегао у Србију да се спасе турског зулума. 1 ) Са иојединцима кнез Милош ступа у додир и искоришћује их за своје политичке и нацжшалне циљеве. Са босанским избеглицама, а нарочито са њиховим истакнутим претставником попом Павлом Каранотвртковићем, кнез Милош 1833—1834 припрема буну у Босни, желећи да на тај начин приволи Турску да му призна право власти у нових шест нахија, у којима је такође био изазвао буну па их са војском посео. 2 ) У истом циљу он је још 1831 године био *) Др Драгослав Страњаковић, Вл^да уставобранитеља. Београд 19-32, 264—5. 2 ) Др Драгослав Страњаковић, Буиа Срба хришћана у Босни 1834 год. (Годишњица Николе Чупића књ. 40). Б/гоград, 1931, 168—9. Просветни гласвик бр. 9—10 1