Просветни гласник

306

Просветни гласник

ступио у везу са Мустафапашом из Скадра који се био одметцуо од Порте, и у два маха дао му на име позајмице 230.000 гроша. У почетку муслиманског покрета у Босни против Порте, под Хусеин-капетаном Градашчевићем, кнез Мидо,ш се постарао. да, посредством тројице виђених муслимана из Сарајева, дође у везу са побуњеницима. Године 1833 он је имао намеру да пошаље своје људе у Босну, Херцеговину, Црну гору и Бугарску да побуне тамошњи народ против Турака, о чему је, 28 априла 1833 године, писао тајно својим делегатима у Цариград. Поред Срба и хришћана из покрајина под турском влашћу, у Србији се за владе кнеза Милоша налазио велик број. Срба из Аустрије; неки су дошли на његоа позив, а неки су побегли. [Да се спасу од рђавог поступања аустриских власти.] Милош их је све лепо примио; некима је дао службу а друге је новчано помагао. Кад год је притисак турских власти над Србима у Босни, Херцеговини, старој и источној Србији био оштрији и суролзијн, истакнутији Срби из ових покрајина одмах су о томе обавсштавали Милоша и модили га да се заузме код султана з.а побољшање њиховог положаја и за њихову даљу судбину. Он је издазио на сусрет њиховим молбама. 3 ) Кад се 1835 године српски народ у нишкој нахији дигао на устанак против Турака не могући више сносити насиља, послао је кнезу Милошу своје људе „с поруком да их избавља турског насиља, ако зна, шта је мука и невоља .. Милош је одмах послао свога човека Аврама Петронијевића нишком везиру да код њега посредује у корист побуњеног народа. На поласку кнез је Петронијевићу, поред осталог, рекао како он треба да се заузме „да Турци не муче више Нишевачки народ и да скину велике намете. Неће ли везир тако да уради а ти му понеси од мене поздрав, да сабља Милошева још није добро зарђала од зулумћарске крви". 4 ) О овој побуни Милош је одмах обавестио писмом и тимочког сердара Стевана Стојановића и наредио му да саветује Србима који се налазе на граници према побуњеним селима у нишком крају да се не мешају у буну и да не прелазе преко границе. А ако би неко од побуњеника прешао

3 ) Михаило Гавриловић, Почеци дипломатских односа Велике Британије са Србијом (Из Новије српске историје) Београд, 1926, 144. 4 ) Јован М. Поповић, У служби своје отаџбине. Београд, 1900, 90—91.