Просветни гласник

Национална подитика Кнеза Милоша

307

границу, да га не тера већ да га сдободно прими. 5 ) Посредством Петронијевића и Стојановића буна се у јануару бида утишала, јер је Салипаша, нишки мутасериф, коме је Милош преко Петронијевића писао писмо, обећао побуњеном народу да му неће више слати зулумћаре који га здостављају, већ да ће им поставити једног вилајетског кнеза који ће правилно и закоиито извршивати наредбе. Салипаша своје обећање није одржао, те се почетком марта исте године народ у нишком крају опет побуни. Кнез Милош понова пошаље Аврама Петронијевића, а београдски паша једног свога човека да обојица посредују за измирење. Почетком марта Милош је писао и Стојановићу и дао му упуства за рад у вези са народном буном у нишком крају. Препоручио му је да се стално налази на граници, да утврди добро страже и да не пушта никога у Србију: „Турцима пак кажите или поручите озбиљски, нека не дирају у ту сиротињу нипошто. Ако ли Турци не би Вас послушали, већ би ипак напали на те људе и нејач, Ви страдалце све попримајте и придржите их у нашој земљи. Међутим ако тај народ велику глад трпи, а Ви подајте му по нешто ране од дееетка, да не помре од глади ту на границама 6 )". Милош је Стојановићу препоручио да заједно са Петронијевићем ради на умирењу буне, али тако; „ако везир нишки увуче своју војску у варош", каже Милош, „онда са Аврамом присоветујте, по писму које ја Авраму на народ упућујем, да се народ својим кућама врати, и они који су ту, и они који се буду разбегли. Нека се еви врате својим домовима". У случају да нишки везир не буде хтео турску војоку повући у варош Ниш, у шта Милош само сумња, кнез препоручује Стојановићу да са Аврамом не тера народ кућама „да не изгине узалуд" 7 ). Пошто је нишки везир позвао турску војоку да се одмах повуче, Аврам је прочитао побуњеницима Милошево писмо, у коме их овај позива да се врате кућама и да се смире. Пошто су чули кнежево пиемо побуњевици се врате својим домовима 8 ).

5 ) Њ1<1. е ) 1ћ1<3. 92—93. 7 ) 151(3. 93—94. -' . в 8 ) Ш1(3. 94—5; Милан Ђ. Милићевић. Краљевина Србија, Београд 1884, 40—41,