Просветни гласник

336

Просветни гласник

Он овај растанак никада није могао преболети. Врло осетљиве нити и ткања његова бића била су пресечени. Лагано га нестаје' од крварења ове ране. Ни Зузета не може да савлада себе. У многим писмима, која спадају у најчистија и најплеменитија која имамо у нашој књижевности, остају вољеници још неко време у вези. Диотима пише Хелдерлину: „Морам ти писати, драги! Моје срце не може више да издржи ћутање према теби. Само још једном дозволи да моја осећања говоре пред тобом, а онда ћу, ако мислиш да је боље, радо, радо ћутати. Како је сада, откако си отишао, око мене и у мени све тако пусто и празно, чини ми се као да је мој живот изгубио сваки значај, осећам га још саму у болу . . А на другом месту: „ . . Кад не бих могла осећати, љубав би била из мене ишчезла, а шта би био мој живот без љубави, потонула бих у мрак и смрт. Али док ме ти волиш, ја не могу постати гором, ти ме уздижеш горе и водиш ме путем к лепоти! Веруј у мене и гради поуздано на моме срцу." Али ускоро се мора прекинути и веза преко писама и Хелдерлин се затвара у своју последњу и најдубљу усамљеност. Оно што'га отсада у погледу спољашњих догађаја сусреће није од битности. Опет се враћа натраг матери, постаје опет домаћи учитељ, најпре у Штутгарту, онда у Швајцарској и најзад у Француској. Овај последњи подухват, претешко и" опасно путовање пешице до Бордоа, бављење у кући генералног конзула Даниела Кристофа Мајера и више бежање него повратак натраг у отаџбину, засењује већ тешка сенка. Слом се већ наговештавао. Вилхелм Шефер је својом обазривом руком и са дубоким поштовањем, од мало података што их знамо о Хелдерлинову бављењу у Француској, формирао своју мајсторску новелу »Но1с1ег1тз Еткећг«. Не без потреса читамо тамо о сусрету спољашње страшно запуштеног песника у туђој земљи са житељима једног француског замка у околини Париза. Господар замка препознаје ипак, иза спољашње појаве странчеве у ритама, високо духовно племство и изванреднб високо образовање свога чуднога госта, осећа и пометеност и копрену која већ обавија његов дух, а против чега се већ бори овај одабрани гост. Нема сумње да се Шефер држао јединога познатога извештаја о овоме сусрету,