Просветни гласник
Фридрих Хеддерлин
за који има да захвалимо ћерци господара замка, и из кога саопштавамо овде неколико података: Идућег дана видели смо чудноватога странца како лута пољима, као и претходнога, и како најзад навраћа и у наш парк који је био отворен према друму. Окретао се чудновато, али је изгледало као да му се у овој околини свиђа. Велике рудине у средини парка, коју познајете, тада није било; на њеном месту био је тада велики базен оивичен високом балустрадом, а на балустради је стајала група од двадесет и четири велика и мала грчка божанства, махом копије античких статуа или других из 16. века. У средини базена, на једној вештачкој стени, стајао је Нептун од Ђованиа из Болоње. 'Када је странац угледао овај низ божанстава, пожурио је к њима крупним корацима и са радосним одушевљењем. Подигао је руке у вис као на молитву; из собе нам је изгледало као да у ствари уз покрете свога усхићења изговара и одговарајуће речи. Тада је пошао унаоколо око базена од једне статуе до друге, увек са изразом познаваоца или бар љубитеља уметности, и моме оцу се учинило да се код најлепше статуе најдуже задржао. Мени је чинило велико задовољство да посматрам овај призор, изгледа да је то завимало и мога оца. „С'ез1 ^иеЦие оп§Јпа1", поновио је неколико пута док смо посматрали странца. Врло ме наједило кад ми је задовољство покварио један лугар, Овај, јер је имао дужност да чува и парк мога оца, груну изненада право у парк према странцу, коме је, како смо могли закључити по гестовима, стављао до знања да је све ово приватно власништво и да се одатле има удаљити. Странац се насмеши. окрене му леђа и пође према једној другој статуи. Лугар пође за њим засипајући га речима, које су биле све жешће уколико је странац на њих мање обраћао пажњу. Најзад, у својој поли-„ цијској ревности, шчепа он странца за мишицу да га силом одведе из парка. Мој отац је био утицајан човек у департману, пријатељ префектов, и сам је могао бити префект, отуда и тежња овога потчињенога службеника да се покаже ревностан у служби. Али са таквом грубом ревношћу моме оцу није ни мало угодио. Чим је видео овако поступање, пожури одмах напоље и ја пођох за њим. Прекорио је службеника због његова поступка, послао га да иде и рекао странцу да може натенане разгледати парк. Про.светни глаоник бр. 9—10 3