Просветни гласник

348

Просветни гласник

као снег белим платном и у руци са ускршњом заставом, диже се, излази као успињући се неким невидљивим степеницама, из гроба у благу ведрину и свеже зеленило пролетњег јутра које га сањалачки облива својим сребрнастим сјајем. И блага, свечана ведрина зрачи и из његовог лепог уског лица и његових сањалачких озбиљних крупних очију које су виделе Пакао а у којима се сад огледа Рај. Ведрина, тишина и сан; пред гробом још дубоко спавају војници, а и цела природа унаоколо као да се још не буде из свог блаженог сна на још блаженију јаву; само Христос, само љубав бди, уздижући се тихо к небу . . . Ускрс! — Тако га је насликао Пијеро дела Франческа на зиду општинске палате свог родног места, Борго Сан Сепалкро, у Умбрији, Матес Гриневалд на против дао је Васкрсење, на свом Изенхајмском олтару, у Колмару, као неко фантастично ноћно привиђење или халуцинацију. Исус лебди, заогрнут једном широко разлепршаном скерлетном драперијом и заокружен једним утварним колутом светлости који га одваја од кадифастог црног, само ситним бледим звездама прорешетаног ноћног неба, високо изнад разваљеног гроба. Онај колут око њега је магловит и прелива се у бојама месечје дуге; а и сама фигура, само тело Спаситеља као да се растапа, сублимира у неки магловити сјај или усијање — које, нарочито, његово лице и његову светлоплаву косу и браду, преображава у неку врсту златног транспарента, остављајући само две ситне тамне тачке ради ознаке очију. Најживље контрастује са тим грозничавим мистичким блеском масивни реализам који влада у доњем земаљском делу слике; како су верно и реално ту насликани чувари гроба, ти стасити ланцкнехти који су, оборени треском Васкрса као треском неке експлозије и незграпни у својим тешким оклопима као неки огромни љускари, попадали на ледину око опустелог гроба. Гриневалдов Христос као да је неком експлозијом или потресом земље бачен у вис, ка небесима. Чудесна динамика узлета, елана у вис је најкарактеристичнији момент из ел Грековог Васкрса (у Мадриду), само што је ту ствар дата у једној иако, наравно, надзегиаљској, трансценденталној, али не утварно-месечарској, већ живој, једрој, муњевито-снажној светлости и — што је можда још важиије -— у једној племенитој јужњачкој лепоти и вибрантној, флуидној