Просветни гласник

Иконографија Христове мистерије од Ускрса до Духова 349

пластици форми. Дивна, готово нага, витко-мускулозна и смело издужена фигура Спаситеља која се тако триумфално уздиже у небо господари суверено целом чисто вертикално (наравно уз оно грековско фино померање ка дијагонали) постављеном композицијом чији су и сви остали ликови махом сродни оном главном, јединственом и делују некако као његови рефлекси. Ово важи нарочито о оном акту једног чувара или слично који, сасвим у предњем плану слике, лежи главом наниже а телом и ногама на више, готово додирујући прстима једне своје ноге Исусову ногу и делујући, услед тога као и услед сличности свога тела и положаја у обратном правцу, стварно као рефлекс Васкрслога. Савршен контрапунктизам — који је, уосталом, мање или више јасно спроведен у целој тој богатој фигуралној композицији као и у динамичкој расподели и игри њених светла и сенки. Игра, борба сенки и светла — са победом овог последњег. Ел Греков Васкрс претставља муњевити триумф светлости над мраком, .живота над смрћу, Неба над Паклом — дакле тачно оно што треба да претставља у смислу хришћанског учења. У светло јутро Ускршње недеље, Марија Магдалена долази са кондиром, слично као касније и наша Косовка девојка, на поприште те победе, али не затиче више Победника односно, затиче га, али га, мислећи да је баштован, не препознаје одмах у жарком сјају јутра. Тек кад јој се он сам одаје својим поздравом и благословом, она, потресена, заљубљена, пада пред њим на колена и хоће да му обгрли ноге; али Спаситељ отклања је благо са речима: N011 те 1ап^ете — не додирни ме — и удаљује се тихо. То је смирени, ганутљиви, лирски епилог Ускршње мистерије. Беато Анџелико дочарао га је бојама на зид једне ћелије Манастира Св. Марка у Фиренци у свој његовој слаткој и мелодиозној тајанствености. У зеленом врту, под гиздавим малим боровима и чемпресима, крај каменог гроба, клечи Магдалена у бледоруменом оделу и пружа чежњиво руке Исусу-баштовану — који се још окренут и говорећи њој, полако већ упућује у другом правцу. N011 те ^ап^еге. — Исус је сав одевен у бело а његова коса и брада су плаве као зрело класје. Он је исто тако благ и чист као и онај некадашњи Добри пастир, само што је нешто озбиљнији, мисаонији и суморнији; он је у међувремену био умро и сишао у Ад и васкрсао славно, па не може

\