Просветни гласник

Иконографија Христове мистерије од Ускрса до Духова 351

свечано-озбиљних, смерно-прибраних старијих и млађих људи са светлим језичићима на главама — и 1 ништа више. Ради оживљавања те монотоније већ је врло рано придодата групи апостола и стављена у њен центар фигура Богородице — чије је присуство при изливању Св. Духа добила после и своју теолошку мотивацију. Али цео призор, барем код старих средњевековних сликара, још и овако није постао много сјајнији и занимљивији. Тек у доба Ренесанса добили су најзад и Духови своју пуну сликарску глорију — и то прво од Тицијана који је јасно диференцирао и оживео емоцијом и плахим покретом апостолске ликове око дражесне Мадоне, изнад чије главе, разрачавајући штедри златни сјај, лебди небески бели голуб (слика у С. М. дела Салуте, у Венецији). Најчаробније међутим приказао нам је духовску мистерију ел Греко. Код њега је (платно у Мадриду) то збиља празник, пир огњених језика; једно екстатично пламсање и муњевити блесак не само тих небеских варница, већ и целог колорита и композиције — један чудесни ликујући славопој светоме Духу, последњем, врховном изливу Божанске моћи. Мистик и визионар ел Греко је тек продрео и у последњу дубину тајне Св. Духа и дао њену највишу сликарску реализацију. Тодор Манојловић