Просветни гласник

ПРЕСЛОВЕНСКА УМЕТНОСТ И КУЛТУРА БАЛКАНА

У X веку постоји већ на Балкану српска, бугарска и хрватска држава. Овај моменат значи према прошлостн границу превирања етничког, политичког и културног, а према будућности чврсту основу на којој су изграђени за последњих хиљаду година средњевековна и новодопска српска, бугарска и хрватска уметност и култура. Од њих, српска и бугарска, развијале су се на византиским основама и чиниле су са грчком, румунском и руском источноевропску културну заједницу, док се хрватска приклонила западу и за то време проживљава културни развој аналоган романским и германским земљама. То је судбински развој балканских словенских уметности и култура све до пре стопедесет година, када је византиока основа и источноевропска карактеристика почела да попушта и да уступа пред новим таласом културне унификације целе Европе. Ово се осећа већ од доба барока а још више од времена ампира и даље. Под тим новим утицајима и српска и бугарска уметност и култура улазе у заједницу којој је запад дао своје обележје. У протеклих хиљаду година осцилирале су словенске уметности на Балкану са променљивом цртом развоја коју су и променљиве политичке прилике овог подручја условљавале. Тако је српска уметност била крајем средњега века у напону, у исто оно време када је Србија била и најмоћнији политички фактор н§ Балкану. Тада су српске фреске добиле баш вредност која их ставља у ред најзначајнијих уметности онога времена. Нешто раније под сличним политичким околностима проживела је бугарска уметност своју кулминацију, особито се манифестујући у црквеној архитектури. Још раније, средином средњег века истакла се хрватска уметност у својственој архитектонској орнаментици