Просветни гласник

Пресловенска уметност и култура Балкана

353

вајаној на камену. Губитак српске и бугарске политичке самосталности под Турцима означава убудуће таворење ових уметности, а политичка подела Хрватске између Мађарске и Венеције брише са њене уметности ону ранију индивидуалну ноту. Као основни услов за тај дуги развој националних словенских уметности на Балкану за последњих хиљаду година могло би се рећи: оне су доживеле кулминацију и добиле специфично обележје у времену напона политичке моћи односног народа, а та је за поједине нације била највећа када је суседство било најслабије. Тако је српску политичку моћ условила слабост Бугарске и Византије, Бугарску моћ слабост Србије и Византије, а Хрватску моћ дезинтересованост Венеције и Мађарске. Кулминација политичке моћи значила је и кулминацију уметничког стваралаштва. При томе не треба заборавити, да је постајала уметничка и културна подвојеност на Балкану за целих тих хиљаду година између истока и запада, осим националне уметничке индивидуалности изражене • ужим властитим особинама. Словенски Балкан нема уметничког ни културног јединства, али има изванредно јаке националне уметности израђене у средњем веку и познате под именом стара српска, стара бугарска и стара хрватска уметност. Нас интере-сује шта је томе претходило и како је уметничко и културно лице Балкана изгледало пре стварања словенских држава, њихових етничких јединица и њихових уметничких индивидуалности. Пре излагања о овоме треба погледати уметничко и културно лице суседних нација и држава словенским балканским земљама. Ту се на северу у исто време, када српска, бугарска и хрватска, мађарска држава и нација формирала, и као хрватска приклонила западу, док се доста касније формирала и румунска држава и нација и културно приклонила истоку. На бившем класичном југу опет Грчка, Тракија и на Босфору, давно још од краја пропасти античког света изградиле су византиску уметност и културу, које су опет толико пресудне биле на балканском и европском истоку. Пре десетога века балканске словенске и суседне земље пуних 600 година биле су у великом етничком и политичном превирању, уосталом као и друге европске земље оног времена. Пропаст античког света и римског царства, изванредан етнички напо« Германа и Словена изражен у сеоби народа у раном средњем веку, са свим другим етничким померањима и променама, били су узрок Просветни гласник бр. 9—10 4