Просветни гласник

354

Проеветни гласник

овом превирању. Особито се то на Балкану одиграло, дуже и шареније него другде, те је због тога овде траг антике јаче затрзен доласком и чврстом везаношћу за нову земљу словенског елемента, који се у комплексу других народа овамо такође доселио и трајно остао. Али осим Словена већ у IV и V веку пролазе овДе Готи, у V веку је досезала ту и Хунска моћ, да после Авари у VI и VII веку чине главну политичку моћ средњег Подунавља и северног Балкана. Крајем VII века силазе овамо Бугари а крајем IX Мађари. Етничка слика тих немирних шест векова била је ова: романизовану илирско-трачку основу на Балкану коју је створила римска империја настојале су да измењају нове крвне јединице Германа, Хуна, Авара, Бугара, Мађара и Словена, под врло променљивим политичким условима. Јер, док се римско царство овде изграђивало вековима, и тако успело да етнички, полигички и културно створи на Балкану уједињене, моћне и трајне илирске и трачке провинције, дотле су етничке и политичке творевине нових завојевача трајале често неколико деценија, некад један или два века, а само неке су преживеле рани средњи век и остале до данас. Ваља истаћи, да су у новој етничкој средини на Балкану само Германи и Словени припадали индоевропској заједници, док су Хуни, Авари, Мађари и стари Бугари припадници Монгола и дошли су из Азије до ових крајева. За све ово време постојала је на Балкану и византиска држава, али њене границе и моћ шириле су се и опадале према снази нових досељеника, и једино на крајњем југу биле су чврсте. Словенска политичка моћ најкасније се манифестује, иако је долазак Словена у маеи на Балкан оеигуран већ од VI века, а могућ од V, ако не и раније. Карактеристично је да су они једино дошли на Балкан као земљорадници и сточари поред других који су били освајачи и ратници. Уметнички и културно сви ти народи доносили су собом на историско античко тле преисториске цивилизације сеобе народа назване такође ране историске културе. И то, Германи међу њима имали су најбогатију уметност доба сеобе народа која је у своје преисториске основе апсорбовала римске провинциске утицаје са Рајне и из Германије, као и грчке утицаје из црноморске области. Особито се на фибулама-брошевима, копчама, дршцима мачева и на другим украсним предметима налази типи-