Просветни гласник

4*

Пресловенска уметност и култура Балкана

355

чан зверни орнамент за то доба, и орнаментика изведена са одељеним ћелијама, иснуњеним са шареним стаклетом или емаљом. Словенска дивилизација донесена из закарпатске области била је врло сиромашна и носи^т обележје традиционалних преисториских култура. Цео инвен.ар типова врло је скроман, орнаментика је ређа и без веће разлике, изражена је у таласастој линији и спирали а уметности скоро и нема. Гермалска култура и уметност сеобе народа и стара словенска на Балкану показују разлику не само у богатству типова и облика већ и у карактеру. Прва је типична култура гиздавих, немирних ратника и освајача, а друга мирних насељеника сељака, чврсто везаних за нову земљу. По броју налазишта и налазака прва се изузетно и спорадично налази, а друге има свугде и претежна је у овим крајевима. Огромна разлика постоји између ове две индоевропске културе раног средњег века и азиских номадских и степских култура Хуна, Авара, Бугара, Мађара које су у то доба донели собом. Од ових једино је нешто хунска а више аварска оставила трага у украсним предметима номадских ратника изведеним у рељефно ливеним и проломљеним плочицама. Трагови бугарске и мађарске старе културе и уметности сасвим су незнатни и сиромашни. Они су се брзо без трага и утицаја изгубили у новом свету који је у сасвим другом европском правцу упутио уметност ових крвно и културно инородвих досељеника из Азије. Могло би се рећи да је од краја антике до X века за 600 година вестало на Балкану римске културе и уметности. Она се само спорадично и изузетно ту развијала у византиску, јер су нове придошлице са севера и истока донеле собом своје преисториске културе и уметности. У том међувремену све су се оне изгубиле, а да нису утицале на будући културни и уметнички развој потоњих балканских народа. Само је на истоку Византија имала пресудног значаја за даљи развој националних уметности, док је на западу била то Италија и франачка држава. Али егзотичне културе сеобе народа на бившем античком тлу Балкана оставиле су за собом археолошког трага, и то најбогатијег и најлепшег у германској и аварској култури, које се ретко налазе у гробовима а само изузетно у кућама и наеељима. Напротив, стара словенека култура у то доба је врло сиромашна али много распрострањева. Она нема у себи чари освајачких култура које