Просветни гласник

356 Просветни гласник

су нестајале како су са политичке позорнице нестајали њихови носиоци завојевачи, већ простоте и једноставности сељачке културе која се показала најистрајнија и најподеснија у преузимању нових елемената и у преради њиховој у средњевековне националне уметности и културе словенских нација и држава на Балкану. Скоро хиљаду година биле су балканске земље под непосредном влашћу или посредним утицајем античког света Рима и Грчке. Горња граница тих прилика је крај IV века када доласком Гота почиње сеоба народа у тим крајевима и када се коначно римско царство дели на западви и источгаи део. Доња граница је VI век пре Хр. када је неоспоран и сигуран већ и у унутрашњости Балкана грчки импорт који је пристизао из њихових колонија на јонској, јадранској, хелеспонтској, босфорској и западно понтиској обали. Врло је занимљив начин и домашај моћи и утицаја римског и грчког на балканске земље, као и временски ток у коме се све то одиграло. Сматра се да је дефинитивно римска моћ учвршћена на Балкану око Христова рођења, изузимајући Дакију, која је касније и само за краће време ушла у састав царства. Од Хр. рођења па до поделе царства за четири стотине година римски живот струјао је по покореним провинцијама Илирика и Тракије, у Панонији, Далмацији, Мезији, Дакији, Тракији и Македопији. Покорено илирско и трачко становништво романизовано је. Само је на Балкану, у Грчкој и Македонији остао и даље грчки свет а спорадично био разасут и по другим покрајинама. Ово^м коначном загосподарењу Балкана претходили су вековни, дуги илирски, македо-нски н грчки ратови, који почињу у III веку пре Хр. па трају до Христова рођења, у којима је особито био јак отпор аутохтоног живља илирског и трачког. Римска држава, освајачка и моћна, ослоњена на војску, загосподарила је овде политички, збрисала етничке затечене јединице, романизовала их је осим Грка и Македонаца, и потиснула је њихову културу и уметност. Тако је дошло до по,-, литичког, етничког и културног јединства на Балкану, јединог досада познатог з-а ове земље у историској и преисториској епохи. Јер, како смо видели и како ћемо још видети, тог јединства на Балкану ни после ни пре Римљана није било. Сасвим је био други начин продора Грка на Балкан. Они су као трговци