Просветни гласник, 01. 09. 1943., стр. 56

358

Просветни гласник

Италија губили су свој значај као средиште царства, Пре него што је Цариград проглашен за другу престоницу илирски цареви владали су и боравили у Сисцији данашњем Сиску, у Сирмију данашњој Сремској Митровици, у већ познатој Салони, и Сплиту познатом особито по Диоклецијановој палати, у поменутом Нишу, у Виминацијуму данашњем Костоцу. Сасвим је природно, да се за тих сто година око императора у овим местима поред војсковођа, чиновника и политичара, скупљали и архитекти и уметници и изграђивали ове провизорне престонице на завидној висини, тако да се може говорити о засебној прооинциској уметности у Илирику, која је као особита компонента послужила у формирању касно античке и византиске културе и уметности. Што се грчке културе и уметности тиче, у унутрашњости Балкана она никад није постигла интензитет римске Културне унификације. Она се увек појављује само као туђ класичан импорт поред аутохтоног илирског и трачког преисториског инвентара. Школски пример за то је архајска некропола из Требеништа на Охридском језеру. Пре античке епохе проживео је Балкан дуг преисториски развој, у коме се појављују нека времена као особито карактеристична у општем културном развоју Европе. То је прво жељезно доба, названо иначе халштат, у коме је од 1000 до 500 г. пре Христа на западном Балкану цветала оообито висока илирска цивилизација, и млађе камено доба, неолит, пре 2000 г. пре Хр. па даље до даљне прошлости, у коме се у средњем, Балканском Подунављу, развила особито висока култура, позната по своме тракастом орнаменту, израженом у спирали и меандру, и по статуетама. За ова преисториска времена неми су људи и догађаји, јер о њима није ништа остало написано. Тешко се зато установљавају политичке и етничке јединице, али су културне прилике захваљујући бројним археолошким наласцима врло јасне. Већ у прошлом ставу речено је да су Римљани на Балкану затекли илирска и трачка племена и њихове политичке творевине. Али међу њима особито на северо-западу и у центру било је и галских, келтских племена која су се ту задржала још из почетка трећег века пре Хр. када су пролазила за Грчку и Малу Азију. Занимљиво је да латенска култура, култура другог жељезногдоба, чији су творци и носиоци Гали од V до. I века пре Хр., и