Просветни гласник

358

Просветни гласник

Италија губили су свој значај као средиште царства, Пре него што је Цариград проглашен за другу престоницу илирски цареви владали су и боравили у Сисцији данашњем Сиску, у Сирмију данашњој Сремској Митровици, у већ познатој Салони, и Сплиту познатом особито по Диоклецијановој палати, у поменутом Нишу, у Виминацијуму данашњем Костоцу. Сасвим је природно, да се за тих сто година око императора у овим местима поред војсковођа, чиновника и политичара, скупљали и архитекти и уметници и изграђивали ове провизорне престонице на завидној висини, тако да се може говорити о засебној прооинциској уметности у Илирику, која је као особита компонента послужила у формирању касно античке и византиске културе и уметности. Што се грчке културе и уметности тиче, у унутрашњости Балкана она никад није постигла интензитет римске Културне унификације. Она се увек појављује само као туђ класичан импорт поред аутохтоног илирског и трачког преисториског инвентара. Школски пример за то је архајска некропола из Требеништа на Охридском језеру. Пре античке епохе проживео је Балкан дуг преисториски развој, у коме се појављују нека времена као особито карактеристична у општем културном развоју Европе. То је прво жељезно доба, названо иначе халштат, у коме је од 1000 до 500 г. пре Христа на западном Балкану цветала оообито висока илирска цивилизација, и млађе камено доба, неолит, пре 2000 г. пре Хр. па даље до даљне прошлости, у коме се у средњем, Балканском Подунављу, развила особито висока култура, позната по своме тракастом орнаменту, израженом у спирали и меандру, и по статуетама. За ова преисториска времена неми су људи и догађаји, јер о њима није ништа остало написано. Тешко се зато установљавају политичке и етничке јединице, али су културне прилике захваљујући бројним археолошким наласцима врло јасне. Већ у прошлом ставу речено је да су Римљани на Балкану затекли илирска и трачка племена и њихове политичке творевине. Али међу њима особито на северо-западу и у центру било је и галских, келтских племена која су се ту задржала још из почетка трећег века пре Хр. када су пролазила за Грчку и Малу Азију. Занимљиво је да латенска култура, култура другог жељезногдоба, чији су творци и носиоци Гали од V до. I века пре Хр., и