Просветни гласник

ГТресловенска уметност и култура Балкана

359

поред директног доласка галских племена на Балкан, није иикада јаче загосподарила овде. Особито је још јак био отпор у то време илирске културе, која је продужавала стару традицију првог жељезног доба и допустила да се латенска шири једино око градића које су Гали држали, као и на подручјима где су се населили. Сасвим је други изглед илирске халштатске културе, моћне, свугде раширене по западном Балкану, богате по садржини, са специфичном керамиком, изразитим оруђем и оружјем, као и блиставим накитом. Илирска типична налазишта су некрополе са гробовима испод могила као и градићи. Као што је формирана илирска култура била препрека потпуној победи келтске у другом жељезном добу, тако је исто за њено формирање раније у бронзаном добу од 2000—1000 година пре Хр. сигурио требало времена. Етнички није баш јасно ни сигурно да су кроз целих тих хиљаду година били Илир« на западном Балкану носиоци бронзанодопских култура. То време, иако има овоје карактеристичне културе, више је епоха ствајрања и формирања потоњег илирског халштата на Балкану. Једну од најзначајнијих културних појава Европе дао је Подунавски Балкан у неолиту, млађем каменом добу. Његове културе тракасте грнчарије, особито истражене у налазиштима у Винчи код Београда и Бутмиру код Сарајева, претстављају са још богатом стилизованом пластиком кулминацију европских неолитских култура. Да ли су и тада били Илири носиоци ове културе, са сигурношћу није могуће утврдити, иако су неки археолози склони тој претпоставци. И пре неолита у старијем каменом добу, које сеже до дилувија, глацијала, имао је Балкан своју културу, особито изражену у налазишту у Крапини код Загреба. Налазиште припада најстаријим палеолитским културама, а човек још првобитној, примитивној раси Европе која није знала за уметност и орнаментику, већ је на најпримитивнији начин обрађивала оруђе и оружје. Укратко би се могла дати карактеристика развоја уметности и културе на Балкану. У току последњих хиљаду година, од одмаклог средњег века до данас изграђене су националне уметности и културе диференциране народним обележјем, али и груписане у две строго одељеНе уметпичке и стилске групе, источну византиску и западну, романско-германску. Кулминација тих уметности била је везана за кулминацију политичке моћи појединих нација,