Просветни гласник

362

Просветни гласник

ћавамо учењем које њу не занима и — зк уеша уегћо — често је непотребно. Признајмо још једном да су реформе долазиле једна за другом, не само на почетку већ и у средини школске године, признајмо да су све биле идеалне, да су произашле из најбољих културно-педагошких побуда, а признајмо исто тако да досада нису постигле никаквих успеха, чак би се могло и тврдити да успех није био само негативан, него чак и штетан. Штетан је био већ из принципа, јер експеримент је већ сам по себи опасан по школу, пошто је школа нешто статичко, већ устаљено само по себи, која не дозвољава ни ученику да буде жив како захтева његов темпераменат, ни наставнику да ради према своме расположењу; исто тако не дозвољава ни неком трећем да силом поремети школски ред и да га изненада промени према новим погледима. Како се ученик прилагођава школским приликама, како им се прилагођава и наставник упркос својим личним бригама, тако мора и све друго да буде у школи еволуционално, развојно.*) Никако не смемо да испустимо из вида да школа већ сама по себи није „школа будућности"; школа је само прошлост људског рода и људског ума. У садањој школи се. огледа читав дуги пут у развоју људског знања; признајмо да цела наша школа није ништа друго него историја појединих предмета: чак и у математици, физици, хемији, природопису, дакле и у реалијама, учи школа само оно што је наука већ раније утврдила; само универзитет може до неке мере, па ипак скромно, да прати науку, тј. да је у вези са новим открићима. Основна и средња школа не смеју да уображавају да и оне прате науку те морају из тога извући практичне закључке; не смеју ученицима обећавати нешто што не могу и не намеравају да испуне. Ради потпуности треба да споменемо и нереалне школске предмете: историју и језике са литературом. И баш на литерарним часовима школа се потсмехује „немодерним" старијим литерарним периодама, тако да већ саме

*) Све предлоге о реформама треба најпре свестрано расправити и проучити, па их онда негде опробати. Ако се покажу као добри, тек онда их применити на све школе за време дужег развоја као путоказ.