Просветни гласник

364

Просветни гдасник

Ради примера: у матерњем језику одбацујемо граматику из чисто „човекољубиве" намере и из бојазни да часови не буду досадни. Ми радије читамо и вежбамо „стил", као да *нам је коначни циљ изграђивање будућих писаца, к^о што су у средњем веку у манастирским школама стварали „латинске песнике". При овом свом љубазном поступку још мислимо да омладини користимо, ако је не „мучимо граматиком", при чему сасвим заборављамо ради чега је омладина дошла у школу. Причице може да чита и она омладина, која не пбхађа средњу школу, само да добије примерне књиге у руке. Ми заборављамо да у школи није довољно да само пратимо причу, пошто хоћемо да извежбамо ученика у језику, али зато није довољно ако му само повремено објаснимо неку конструкцију и радујемо се да му не треба у матерњем језику објашњавати облике које је донео собом у средњу школу, али их није донео као знање већ само као навику. И тако далеко идемо, да ћемо на исти начин учити и стране језике, па чак и латински, као што већ учимо матерњи језик. Ако тражимо неки пример за доказ погрешке у школским експериментима, била би баш подесна теорија о настави језика. За стране језике тражимо онај пут који смо употребљавали за матерњи језик, па ипак нисмо задовољни ни у матерњем језику са знањем куварице или занатлије, па чак не и марљивог самоука, пошто тражимо нешто „више". И шта је ово „више"? И физички радник научиће страни језик, бар за своју струку, у довољној мери и још доста брже, нарочито ако се нађе у страној средини, дакле на исти начин као што је учио матерњи језик; па му ипак не признајемо знање језика, пошто тражимо у језику нешто више. И шта је ово „више"? Знање у језику радије признајемо ономе који можда не говори течно, али говори опрезно у сталној бојазни да не учини какву грешку и у томе се битно разликује од оног „практичног" ученика који је хтео само да се споразумева, без обзира на правила језика. Већ из тога можемо да закључимо, да само вежбање језика није довољно, већ је потребно и граматичко разумевање као нужна компонентна знања у језику; задатак учитеља је да граматиком не убија љубав према језику, већ да је ствара и подиже. И мртво читање ће да замори школу и живахан час граматике показаће ученику величину језика и његове изградње, пред којом треба да се поклони са пијететом ученго