Просветни гласник

376

Просветни гласник

писао само бајке и легенде, баладе и романце, није опевао само вилински свет чаробних снова и ружичастих илузија. У којој је мери Бешевић био и остао савремен, показује најречитије његова изванредно садржајна и карактеристична Песма земље и живота, у којој је изразио мисао да после срећнога и безбрижнога детињства долази младост, прелаз из детињства у прави живот, сазревање душе и тела, прилагођавање стварности. Док је нашим малишанима и девојчицама певао скаске, бајке и приче у стиховима, дотле нашој одраслијој, зрелијој омладини пева ову снажну Песму земље и живота, надахнуту високим човечанским идеалима, али ипак блиску стварноети и борби за насушни хлеб, за опстанак под сунцем, за одржавање живота: „Ја вам рај кроз бајке у детињству дајем, Јер тад су вам душе још везане с небом, Да доцније станем с будним нараштајем На земљу, где труд се награђује — хлебом ... Где времена нема да се бајке везу, Јер сказаљке овде брзином се мичу. Однеле су бајке принца и принцезу Што у дечја срца носе слатку Језу, Да у њима тада рајски снови ничу ... Сад нема тих снова; однели их вали. Од данас нек хлебац у зноју вам прија! Живот ће вам младе душе да прекали, Да у свакој звезда радости засија, С песмом о Животу, док сневају мали ,.." Тако је песник Бешевић уводио нове српске нараштаје у стварност, желећи да избегне у њиховим младим душама неизбежна разочарења и унутрашње сломове, с једне стране, и да им истовремено, с друге стране, родитељски помогне да складно преброде неминовне кризе младости, припремајући их на стару и освештану истину да, после безбрижног детињства и распеване младоети, долази стваран жквот, у коме ће озбиљна јава и тешка борба за насушни хлеб потиснути у други ред плаве снове и шарене илузије. Иако романтичар по души и срцу, Бешевић се никада није расплињавао у штурим метафизичким апстракцијама и фанта-