Просветни гласник

380

Просветни гласник

погрешно схваћене слободе личност изгледа као откинута од свог темеља као да лебди у магичном оквиру слободе. Сасвим с правом омладина тражи слободу, јер да нема слободе не би било ни праве одговорности. Али слобода није нешто што је одједном ту, већ нешто што се у животу човека мора стварати и развијати. И сваки појединац мора најзад да је извојује себи, и то делајући усред конкретног живота у људској заједници, а ка своме месту. Усред таквог делања човек сазнаје шта он може. А лолико човек заиста може, толико он поседује снаге, нагомилане у неку р^крди тиме ослобођене вољне енергије. Колико један човек може, толико .је он у стањ.у да у нечему изазове живот, да буде узрок и творац, па била. то будућа жетва или неко уметничко дело, брава или палата. Целокупно немачко омладинско воћство окарактерисано је данас пбјачанОм тежњом да се морални проблеми приказују у реалном животу и да се питомци на њима уче, Свуда се окрећу стварним задацима. Спортске утакмице, заједничко логоровање, учествовање у националним свечаностима и најзад радна служба, обавезна за све дечаке и девојчице, навикавају омладину на заједнички живот, на задатке, обзире и понашање које он захтева. — Морално поучавање је скоро сасвим ишчезло у корист делања и рада усред живота онаквог какав Је у својој трезвености и растрганости, у својим забавама и радостима, у свој својој неумољивости и сурОвости. Стално се од дечака и девојчица тражи прави рад, али поред тога и пуно карактерно учествовање. Није потребно наглашавати да ово ново васпитање и образовање омладине почиње да утиче и на Јавни школски живот и да ће га сасвим сигурно изменити како споља тако и изнутра. Школа у служби самоваспитања Нико неће очекивати да ће једно јавно школство које има за собом вековну традицију одједном обузети нов дух, да ће се оно из темеља изменити. А с друге стране било би чудно када тако обимно, живо и успешно ваншколско васпитање за заједницу не би већ нашло пута и начина да задобије и јавну школу. Јер сви ђаци од своје пете године долазе под њен утицај, исто тако скоро читаву деценију сви наставници, већина још и за време свог школовања. Хиљаде ових новообразованих наставника остају поред своје школске дужности и у служби омладинске организације. Стога се морала уклонити опасност расцепа, која је спочетка претила да ће настати између школе и омладинске организације. Иначе би васпитавање омладине било истински угрожено кад би се вршило под утицајем двеју сила које би дејствовале у различитим правцима. Једно од најпримитивнијих педагошких правила јесте да сви који раде одговорно на васпитању једног људског створења морају најтешње да сарађују, управљени на један те исти цил», да дејствују сродним средствима. Иначе ће васпитаник бити растрган тамо амо, у преко деведесет од сто случајева, кренуће оној страни која му је комотнија, а осим тога остаће индивидуа у самој себи несигурна, уместо да сазри у чврсту личност свесну јасног циља.