Просветни гласник

Али, народне масе још нису зреле за ове напреднЂ идеје, сматрају их као хуљење и улазе у манастир да се псжајнички помоле Богу да им опрости што су слушале ове грешве јеретичке мисли. | Други ревођгуционар. у овој драми.је сам Ћоеа, за*в;имљива и сложена личност, сва у контрадикцијама, вечито не.ЈУ1ирна и незадовољна, растрзана унутрашњим распињањима,- "ћоса силази из своје воденице у село, међу народ. Ноћ је. Око оближњег манастира окупила се гомила "народа. На средини велик.и котао над огњем. Неко пева једну прастару песму, пуну мсдштоније и меланхолије, о боловима и патњама човековим. Појафљује се Ћоса. Један стари сељак жали му се како су сви они всчито незадовољни, опаки и зли. Ћоса му одговара^, || | Ћоса: Не! Имате ви душу добру, племениту, мученичку. .. 'само ваша је душа изгубила много од своје жиботне снаге,- јер о њој др^ги бригу води, а када бисте се нашли у животу, сами пред свим страх;атама природе, били бисте понова оно што сте некад били. Одрекиите се. авега, као ја. И бићете слободни, јаки, смели... Моћи ћете што год хоћете,. као ја! И бићете као Ћоса — полубогови, боговиј Сви: Не можемо ми то! Куд би ми то? Ћоса: (устане) Учините, покушајте! Зато сам ја и дошао 1 у село... Да вас раздрмам, пробудим из хиљадугодишњег сна! Ви људи не живите више... Ви спавате, преживате тако од софре до постеље, као нлша мирна, укроћена стока... Ваш бог и ваш деспот натерали су вас у торс>$Је, оковали веровањима, обичајима, навикама живота и ви прежнвљујете дане без борбе, без промена, без покушаја за аечим новим, непознатим . .. Како је неки пут слатка неодређена сутрашњица! Она може дати наде и на нешто боље ... А овако, увек исто, старо, уједначено, мртво, жабокречпна! И доиста, Ћоса успева да заталаса духове, да укфсе немир у народ, да раопали у њему оне преисконске тежње за новим и непознатим, да изазове ону дубоко у свест ужљебљејну страст за новим сазнањима и доживљавањима, за мистичним -световима и тајанственим збивањима срца и душе: „Нови живот, .адаи људи, ново доба човечанства са првом зором . .У | У свести тадашњег Србина живела су два антипјода: Краљевић Марко и Ћоса. Једне ноћи, на месечини, два ратника, на стражи, разговарају о тој двојици занимљивих личнос?;и које су толико узбуђивале своје савременике. И њих распшве , иеко уну-