Просветни гласник

Балканска мистика на српској сцени

37

трашње иезадовољство, нека тежња за сазнањем и откровењем смисла живота: . Први: Боже, Боже, како би то лепо било кад би човек могао имати особине та два човека: Краљевића Марка и Ћосе! Први, јунак, поштен и милостив; други: заједало, опак и нечастив! Како би тај двојаки човек могао успети у животу! Само, Бога ми, то би било тешко за њега. Човек би морао да пред сваким својим делом преживи у себи по читав двобој, док се најзад не би одлучио шта да чини: да ли као Краљевић Марко или као Ћоса! Све ми се чини да и у мени има особина Краљевића Марка и ЋосеЈ Па, Бога ми, и у свакоме другом... Зар није та борба оно што нас чини људима који мисле, осећају и суде о себи.... Други: Ха, ха ... Чудна ствар та наша душа ... Први: Ипак, има нешто боље од испитивања човечје душе! То је остати непознат! Зар то уосталом не чини већина људи? Чему то замарање ума тражењем онога у шта нисмо сигурни да постоји, и што нам није потребно да знамо. Ја ћу остати и даље веран слуга деспотов, знао или не знао чега све има или нема у мени... Ћоса је унео немир и врење у народ. Ноћ је. Пред гробљем гомила сељака са вилама, косама, мотикама. Побуна против деопрта и против читавог постојећег политичког и друштвеног поретка. Метеж узима све више маха. Борба између два љуто завађена табора. Бљеште ножеви у мраку. Падају мртви и рањени на обе стране. Све је то дато живо и потресно, са много узбудљиве драмске радње и дубоке упечатфивости. У брижљивој режији, у игри добрих глумаца, у прикладном декору и уметнички стилизованој сце.нографији, ова би појава начинила несумњив позоришии ефекат. Можда најуспелија сцена у овој Трајковићевој драми је сцена на гробљу, ноћу, необичан сусрет између једнога губавца и младе девојке Смиље. Ту је средњевековна балканска мистика дошла до свога пластичног уметничког оживотворења: „Иза једног каменог крста, у дубини, појављује се један губавац. Он је у црној калуђерској мантији, тесно припијеној уз сухо тело. Мантија је похабана и поцепана, виде се голе цеванице са којих је где-где отпало месо. На темену губавчевом утегнута је кукуљица, да се види овално лице. Оно је самртнички бледо, сухо, местимице отпала кожа да се види црно месо и бела кост. Очи су крваво ужагрене као усијано угљевље; усне јако црвене као да ће из њих крв канути. Губав-ац застаје нагло чим опази девојке на путу, и говори загробннм гласом, али да се осећа нагласак још млада човека."