Просветни гласник

света. Али ако се мали народи мање слушају у историји не значи да они немају утолико крвавију дужност да о великом догађају створе своја објашњења, ако ни због чег другога оно због самоодржања. Не ради се овде о оним одговорима које намећу улица, слепе жеље и берза расположења. Реч је овде о оном одговору који народ у даном тренутку судбоносног обрта своје истррије даје самом себи за потврду своје суштинске оријентације, дакле не оне дневне и политичке, него наддневне и животне. Оне оријентације која није одјек дипломатских и политичких комбинаторика, није само изглеД економских и социолошких предвиђања, није само последица скупљених информација и пропагаидне довитљивости него је одраз дугог и крупног разговора који су покољења водила на ивицама великог ћутања и смисленог умирања. На границама дакле на којима се само помоћу дугог историског живота и помоћу присуства Божјег долази стварима до дна и формира оно што се после које стотине- година проведених на истој историској линији може назвати стилом и ликом народног живота. Иза овог нашег дубоког и страшног искуства не смеју се више решења ни тражити ни наћи у кафани, на улици, у дневном листу, у пролазу. Уопште то што дневно доживљавамо, ма колико било скопчано са физичким тешкоћама и са душевним потресима, није ништа, јер се сутрадан опет пробудимо и идемо даље ма нам то јуче и изгледало немогућно. Појединци уосталом могу и да нестану или да живе даље, то није важно. Али народ не сме да дође у прилику да у основним стварима свога живота, у битним опредељењима свога хода кроз историју покаже колебљивост у својим одлукама и да пусти своју судбину из шака. А кад се тако нешто ипак догоди онда значи да је у нечем основном погрешио и тада му је утолико више потребно да од своје иесреће и патње начини дубок и значајан пролаз ка оним регионима своје душе који му могу бити свештени саветодавци на светим изворима правог сазнања о себи. ЈЕВТИНА КРВ Било је у овој несрећи нашој тренутака, и ти тренуци још се враћају и сад, кад је човек ужаснуто морао да се пита да ли је потребно да увек у историји тако скупо плаћамо своје враћање