Просветни гласник

Балканска мистнка на ерпској сцени 45

као девојка бржа од коња мрзела његово срце и нестала са прага његова двора у који ме је хтео на силу, на добијено право, да уведе; да сам као Лепотица са Истока примила његово понуђено срце наместо кеса блага, али презирала га што ме је у хану, на друму, тражио и нестала још једном од њег;а, не пруживши му ништа више од себе до ледене усне... Сањала сам о (гвему томе врло често ..." Трајковићева драма је пуиа инспирисаних лирских места, непофсдно доживљених и снажно проосећаних. Тако, на пример, молитва слепе девојке, пред сам крај последње сцене, својом чистотом и понесеношћу звони као надахнута песма у прози: „Боже мој, помози мени грешној, помози Да нађем оно што ми срце тражи ... Боже, дај ми човека кога волим... Боже, учини чудо да Кнежевића нађем и да му понудим своје чисто срце. Дај ми х|).абрости да му то кажем... Боже, од радости бих прогледа .ва .. . И реци, Боже, младом Кнежевићу, да се душа не отима, да се душа не купује; она се сама даје ... Кад је кренуо на трку за де:војком званом бржом од коња, њега је повео безумни бес младести; када је видео незнану лепотицу са Истока, њој га је приблззжила страст... Учини, Боже, да Кнежевића приближи мени — љубав! Ти, Боже, велиш ми да ћу га наћи ... Учини чудоГ Опаква лирска места нису ретка у Трајковићевој драми. Она приј-а.гко освежавају драмску радњу и уносе живости и разноврснссти у целокупни ток фабуле. Извесни наши критичари замерилЕ1 су писцу да је већ ионако наивни и сентиментални штиМунг народне приповегке оваквим лирским еманацијама још виш^развоДнио, размекшао и начинио отужним и сладуњавим. Нама се чини да се оваквим замеркама писцу нанела неправда. И поЈ^.ед свег лиризма, писац је и у ову своју драму унео довољно реалчвстичког елемената који нам у правој боји откривају и ону друг^ страну живота, оно горко наличје стварности са својим тамн цм сенкама и болним гримасама. Сцена у хану лепих жена, на пример, дата је потпуно реалистички и показује да Никола Тра,ј;(совић није само песник и романсијер већ и реалиста који позиеје и наличје живота и уме да га уметшчки фиксира н сценсаси реконстрјише. : ; Оцењујући ову драму у Лстоппсу Матице ерпеке, Марко Иар је с раалогом коистатоеао: „Наивна н сентиментална основд обог малог драмата не вређа ниуколико читаочеву критичку свест, па ми колико да је он позити«10 настроје«, или нш и н&пдцјахељ