Просветни гласник

фантастичних прича. Јер ма да фиктивна бића, која се у овој причи јављају, воде добрим делом порекло из области бајке и нереалног света, писац их, колико је могуће, везује за стварноет и за најобиннија људска осећања. И управо зато, благодарећи скроз хуманој суштини њихове идерлогије, читалац је готов да без икаква устезања прими и оно што је у тој драмској поеми намештено и, више или мање, театрално. Уосталом, разни покушаји исувише реалистичке и натуралистичке драме, који су нам у последње време на позоришним даскама нуђени, били су већином такве природе да су могли само да нам отворе вољу за повременим екскурзијама у царство фантазије и шареиих снова." У ствари, није Никола Трајковић први модерни писац који је утонуо у мистику минулих збивања. Таквих случајева било је и у великим европским литературама, нарочито у доба романтизма. Али, и у модерно доба, има писаца — чак и реалиста и натуралиста — који се враћају у прошлост, студирају историју, фолклор, народну традицију, народне митове и легенде, скаске и бајке, извлаче из тога неоцењивог народног блага још девичански неискоришћене мотиве, инспиришу се народним духом и стварају дела од високе уметничке вредности. Да наведемо овде, примера ради, само случај познатог немачког натуралиете Герхарта Хауптмана, који је у неколико својих драма уметнички реконструисао мистику прошлости и оживео дах и мирис векова на један модеран начин. Исти је случај и са знаменитим француским писцем Морисом Метерлинком, који је у својим мајсторским креацијама показао тако суптилно осећање за опиритуалне евокације минулих ликова, прохујалих збивања и давно заборављених догађаја душа и срдаца, природе и свемира, тајне живота и смрти. По себи се разуме, могло би се навести писаца и из других литература који су се инспирисали на истим изворима народне прошлости и народног фолклора, са исто толико успеха и крупних остварења. У нашој књижевности Никола Трајковић је један од првих модерних писаца који је смело пошао овим путевима, у нас новим и непрокрченим, али интересантним и плодносним. Ми бисмо желели да он не остане само на овим двема драмама и да се овом тематиком и други позабаве. После успелих покушаја треба да дођу још замашнија остварења. Др Коста Милутиновић