Просветни гласник

ОДНОС РЕЛИГИЈЕ, ФИЛОСОФИЈЕ И ПРИРОДНИХ НАУКА КАО НАСТАВНИХ ПРЕДМЕТА Свако доба намеће своје, дотле често неслућене, проблеме. Оно утолико неодложније приступа њиховом решавању, уколико од тога зависи победа нових тежњи. Ова историска чињеница не сме промаћи ни нашим васпитачима, јер они треба да нашу омладину поведу српским путем, како би се имунирала противу свих нежељених утицаја. Један од таквих неодложних проблема код нас је однос религије, философије и природних наука као наставних предмета у нашој средњој школи. Они се још увек предају независно један од другог. Овај њихов однос не сме даље остати не само што је он често водио вешто намештеној нетолеранцији међу њима, него и што се намена средње школе може остваривати само тако, ако се њихова узајамна зависност несумњиво утврди. Овим ће се у васпитању онемогућити оно поразно дејство које је скоро несметано проистицало из ненаучне противречности једне културне области према осталим двема, што се користило као једно згодно средство за одвођење омладине у крило несрпских гледишта на свет. Стога, ако би ове три знавствене области остале и даље без међусобне везе, у нашој школи би настало неминовно предвајање у васпитању и образовању: ученици би се пунили извесним знањем, али би у својој животној оријентацији више или мање отступали од школске смернице. Могућно је да се и на други начин избегне вештачка противречност између ове три културне области; наиме, елиминисањем једне од њих из наставе. То је делимично и покушано у историји наше средње школе редуцирањем философије на психологију и логику. Искуство нам је показало да се у овоме по-