Просветни гласник

грешило, јер је тиме настала ненадокнадива празнина у образовању и васпитању. Трећи начин решења проблема односа између ова три наставна предмета јесте покушај да један залази у други тиме што ће један решавати проблеме другога. Питање о њиховом односу решено је з^ењем о њиховој истоветности. Међутим, идентитет културних домена води њиховој противречности. На пр. религија не може очекивати да на њена питања одговори природна наука и обратно. Уколико би ова пружила тачна решења, не би више била природна наука; уколико би пак остала у своме домену, не би могла решавати религиске проблеме. Овим се може лако увидети да ограничавање сваке од ове три културне области није у њима самим већ у предмету њихова испитивања. Стога се тежиште проблема њихове међусобне везе премешта с њихова односа на однос делова света, на које се оне односе. Како религија обухвата натчулни свет, природна наука физичку стварност, то ће оне имати онолико логичког оправдања уколико постоје делови света на које се оне односе. Због тога прво морамо решити ово питање. Природне науке се односе на физичку или чулну стварност. Да ли она доиста постоји? Изгледа чудновато да се ово питање може поставити и у односу на чулну стварност, када о њој непосредно знамо да постоји. Напротив, натчулни свет који обухвата религија, не може се чулима утврдити да постоји, те се његова егзистенција често и лако одриче. Због тога су потребни несумњиви докази да би се могло поверовати у егзистенцију једног света који је ван наше моћи опажања. Проблематичност свеукупног просторног реалитета изразила је наша народна философија кроз уста Краљевића Марка који га је назвао „лажљив свијет". Њега је такође одрицао и енглески мислилац Беркли, а његово Непостојање најјасније је изразио немачки филозоф Шопенхауер: „Свет је моја претстава". Уосталом, и у сну верујемо да сањани предмети доиста постоје, а кад се пробудимо, видимо да им ништа у стварности не одговара. Због тога се неки справом питају: да ли цео наш живот није само са«н у неком натчулном битисању? Шилер у својој Касандри болно узвикује: Живот је само заблуда Ток је смрт. сазнахће.