Просветни гласник

могла живети искључиво за своје себичне циљеве. Не. зна се која је врста гора и чији је грех према народу тежи. Јер је и ова.друга врста људи политиканата и грамзиваца исто тако начинила од народа средство, не одричући се тобоже „идејно" своје нације али допуштајући свзгда у својој циничности да народ има да служи њиховим ћемерима. Те су две групе отпадника отишле од народа, али су њихоси остаци физички још ту и труде се да народу унаказе и лик и част. Она интелигенција српска која се спрема да постане ново воћство српско мора да са тим двема врстама људи и у себи и око себе раскрсти и да се с њима обрачуна, да у српској друштвеној структури не отрпи ни на час разорни бес једних, ни стицалачки бес других. Има још једна трећа врста људи који иису много заостали за жалосним првенством поменутих и од којих нација исто тако нема шта да очекује. То су они који су допустили да их нагризу болести живота живљеног без етичког напора и без националне одговорности. Они који су упали у пасквни живот, не бунећи се против разарања једних и грамзивостп других. Немајући никаквог свог убеђења, они су сеојом пасивношћу, лежерношћу и слегањем рамена створили ону широку блатну бару нашег јавног жиЕота у којој се свако зло могло под муљем прикрити и у коју су узалудно утицале бкстре струје младих наци-оналних побуна. Та бара је страховито крива јер је пуштала и на универзитету у средњој школи да ,се омладина затрује; јер је допуштала да се људи у најбољим мужевним годинама одаду конфору и самозабораву; да примитивни са Балкана прекореда почну да живе такозваиим европским животом пре но што су постали европљани; јер је допуштала да се наша жена као у неком делирију дочепа шарене грађанске слободИје у којој се њен лик посувратио. Та бара склона сваком злу и уљуљана у немоћ да разликује између зла и добра, увелико је помогла да наш стил живота који је раније био вођен са много јунаштва и мужевног гледања, постане за последњих двадесет година стил мекушаца и жонглера. Ако има да издржи љуту борбу са оне прве две групе разорника и себичњака, тип младог Србина има да нагомила у себи резерве страхоЕИтог презира према овим трећима из- баре и да их тим презиром у новом друштву подави као гмизавце.