Просветни гласник

Отаџбина и внтелнгенција

7

Те три* категорије ивтелигенције отпале су од отаџбиве и од пације. С њима се на путу повратка ка отаџбини не тошг и не сме рачунати. А колико можемо да рачунамо са другима зависи од тога колико су у стању да се потпуно одвоје. и унутра и споља, од тих категорија које се још вуку по нашем друштву и које га још трују. Има једна прелазничка категорија људи који носе у себи опаскост да противу свог бољег убе>,ења буду увучени у бару или отровани од ње. То су они у којима су се за последњих двадесет година отворила додуше иитања савести и бољег реда стзари у вашем јзвном животу, алн који нису успели да до рата сгоју одговорвост према нацијн начпне довољном взтром за отЕоргну побуну или за жесток захтев ревизије метода и л»уди. А нропустили су то повекад у неком нзивиом опткиизму који кнкзд кг сме да буде српска осоСзва, или у некој слат-кој распуштевости у којгу су их велика држаса и њеве рззмерс уљуљкале, или у иекои кровичном. разочарењу која је сое њихове напорг ка Сољој отаџбини осуђквало ва немоћ. Тај део интелигенцнје сад опгт доживљава сва она ранија пнгањз савссти и одговарвос2и на која да се нашзо радикзлав одговор раније, не биско се скгурно затекли у оеој аиокалиптвчкој годиии. За њих још постоји опасност да их равији оптимизам завара те да потраже лака решгња пако је но.ша пропаст и дошла од људп којп су лако и олако решавала; да пограже туђа решења за излаз из ос.е наше кгсергће иако постоји сажо један излаз с-нај који :::г сама бјдеио пронашли и изборили. Уколико их буду овхрвзле сгаре иедаће ваивког оптимизма,. уморз и разечарења и они ће отпасти од нације као да нису ни били њеви. Али ако их је весрглз каучила поштовању садашњгг нашег искуства овда они импју могућвости да пронађу боље сеое и да себе кроз патшу обнове и поживе за друге и за народ.

На тсм путу они ће се наћв, — што се сважкије отргну од баре и њгиог задаха то боље! — кроз једно радосно васкрсно оздг.звљење са онима који су в за ирошлих двадесет година били иобуг-аеввци у име ебкеве и препорода нацновалног реда ствзри српскнх и који су зздржзли у себи, развијали у себи, довели до рглигије у себи ж;;еот за обвовљену, лепшу г сигурвију, честитију,

ИНТЕЛИГЕИЦША МЛАДЕ СРБИЈЕ