Просветни гласник

Српски језик као израз српског духа

107

Али занимл.иза су имеиа са другим значењем. Она обично значе неке духовне тежње. Тако су постојала имена Радогост и Пирогост, поуздано ка оодјек психоетничке особине старих Словена да'су били гостољубиви. Прешвала, Бран такође могу бити символична за жеље родитед>а што додељују као најзначајније својој деци у животу. Али символично значење могу имати и имена: Драгомуж, Гојрик, Ддмагој, Просигој и Крајина. Уопште можемо рећи да су стари Срби и Словени из којиХ су Срби постали још врло рано, из дубина своје мистичне душе, неговали символичност што се огледа у првом реду у именима. Сва имена која смо навели имају чисто символично значење, а то је већ значајан доказ својеврсне, самоникл.е и самосвојне културе наших старих. Јер у многих народа су имена људи, нарочито старин.ска, обично позајмљена из материјалног света, као што су називи животиња, биљака, али и неживих предмета из природе. У нашој старини то ре нал.азимо, бар у заосталим именима, а нема их ни у садашњо.сти, већ имена поглавито потичу из чисто духовних схватања. У презим,енима је ствар'"друкчија само толико што се нешто више образују од материјалних предмета, нарочито воде порекло од животиња, биљака па и неживих ствари, далзе има доста презиадена која воде порекло од занимања. Али презиме је доцнијег цорекла од имена. Изгледа да је до ових презимена дорло од над??мака који се често преносе и с колена на*кол.ено. Н.ек::пут презимен^ п.остају и од мест^, занимања и разних других лредмета и радњи, ади су понајвише изведена од имена. У вези са култивисањем сродства српски народ је нарочито неговао породрчни живот и породични дом. О томе сведоче и многи изрази у српском језику који нам озвдчују појмове те врсте. У старих Срба казиви двор, дом, кућа служили су за озпаку стана породице. Око двора је двориште. У кући су избе, одаје, а доцрије, од Турака примљене, собе. Култура породичног живота је и хигијенски била значајна. За спавање су употребљ^вали потпуно одефене зграде кој.е су звалц клијет, сганина, хижипа, ^у^ер, а доцније вајЈатд, ајати, хајати. Оне су служиле са^о за преноћиште и чувдње одела и рубља. П °Д зградом је бцо и подрум. За оставу је служила Јслијет или ћилер, а наздван је и кућер. У