Просветни гласник

Лросвеши гласншс

дворишту ј« био млекар, млечар, за чување млека и бела смока, житница, амбари за жито, стаје за стоку. За једење у кући је постојала тр^пезарија,. а изгледа да је било и посебних зграда које су служиле само да се у њима једе а ззале су се кућерак, ћилер. Јело се кувало у кући, куини, кухарици, кужини. За спавање је служила постеља, кревет, одар, ложница. За јело, трпеза, с-ро, синија. Седело се на столицама, сточићима, шкољевима. Скриња (шкриња), ковчег, сандук служили су за оставу ствари, али и ормани, долапи. У породаци је био глава кућни старешина. Он је био, као глава породигее, домаћин, а као гоеподар имања газда. За добра домаћина се повори: кућаник, кућник, а добра домаћица је била кућаница, кућница. Висина култа куће се види и по називу кућић за ознаку човегса од добре куће, племића, оџаковића, коленовића. Економисање је означио српски језик као газдовање, а одржавање реда у кући кућење. Домаћинство је било појам за целокупно старање о породици и имању, а газдинство и газдовање је означавало гђривреду у домаћивству. Важна етничка особина српскога народа, можда чак и основна матери^ална особина која потиче из посебна духа српскога народа, јесте земљорадничка култура. Не знамо из историског доба сршскога народа да ли је име номадско, сточареко доба у своме етничком детињству. Видимо га на првом кораку као земљорадника са свима облицима пољопривреде. Најважнији споменик о томе културном стању српскога народа из давнгша пружа нам такође српски језик. Он садржи обележја и називе за све облике пољопривреде. Србин је још из давнина знао и за њиве, и за вртове, и за воћњаке, и за ливаде, и за пашњаке; винограде су наши стари почели обрађиватн, по св|0ј прилици, тек доласком на Балканско цолуострво. У земљорадњи сва жита и усеви носе наша имена позната из давнина. Све радње које се и данас обављају у тежачком пољском раду имаду такође наше називе (угарити, орати, влачити (дрљати), копати, сејати, садити, прашити, окопавати, плевити, жети, врћи, круни«ти (комити, рунити), косити, денути, пластити, наврнути (калемити, процепити, пресадити), брати, млатити, кре сати, резати, требшги итд.). Исто тако за све алате и справе које су му служиле за дад постоје чиста наша имена.