Просветни гласник

110

просветни гласник

' Потпуности ради, јер нам је задатак само да говоримо о језику, само да поменемо обичаје Срба, везане с Богом. Ниједан посао не почиње и не свршава Србин без овога имена. То се изражава и у народној песми. Напоре људи треба да улажу, тешкоће су за то да их људи савлађују. Али нема те људске снаге која може напорима успети и тешкоће савладати ако нема јаче и више помоћи. То несумњиво говори велики број обичаја. Рећи ће се: то су заблуде и празноверице. А нама изгледа да је велика заблуда мислити да народни живот израста само из рационалног и из ових оскудних знања наших, ма колико да су она огромна. Ни најмање ми није била намера да исцрпем сва посматрања нашег језика с овог гледишта већ само да потстакнем позваније на тај посао. Нисам намерно узео у разматрање стогодишње развијање нашег језика већ сам се ограничио само на оно што је Вук Караџић прикупио у своме Речнику (прво издање 1818 год.). Речник је изванредан прилог баш за оваква проучавања нашег језика, јер је он прикупио речи нашег народа, заостале од старица, рн је пре обнове наше културне историје средио оно, иако не потпуно, што је живело дотада и што је настало и развило се у ранијим вековима. Још старији су помени нашега језика у списима наших старих животописаца и летописаца који нам се сачуваше, Богу хвала, и до наших дана, да нам сведоче о духу наших старих и сродности нашој духовној с вековима и покољењима. У општој обнови треба бити свеобухватан. Та обнова треба да се протегне на сва поља и на све гране живота, а нарочито на духовни живот и његова стварања. Она мрра да обухвати и језик и да све изворе његове оживотвори, да би што јаче и што живље постр.ујале цаша самодуховност и својеврсност тога самосвојнога вековима живога духа. У језику се налазе вековне наслаге духовнога стварања и делања. У говорном језику се многе изражајности изгубе, врло често мењају смисао. Језик је жив и динамичан, као што је и дух стално покретљив. Али тек целокупност језика је израз духовног стварања и динамике народнога духа. Зато је потребно ту вековну духовну ризницу чувати и обнављати, не смеју се извори загатити и уставити, јер се тако штети самодуховност расе и народа.