Просветни гласник

Сатира београдсхе чаршијв

т

Милорад: То је прошло. Мишић: Ми смо имали Бога, домовину, жену, децу, позив свој. Ми смо имали своје скромне, али мушке одговоре на све. Без књига, без туђих идеја. Одговор с којим је народ ^растао, а ми срасли с народом. Знали смо и зашто живимо и зашто идемо у смрт, Стари Мишић не може да разуме револуционарство свога сина и његове генерације. Дубоко конзервативан, стари ратник не може да се одрекне свога старога реда и неће да поверује Да и у стремљењима нове генерације' има нечега позитивног и стваралачког. Са болом и горчином у души, стари Мишић пребацује Своме си-ну и његовом нараштају: „Ви сте само незадовољни. И све хоћете од нзс. Готово. На длану. На тањиру. Ми смо криви, што вам нисмо у наследство оставили рај. А немате довољно храбрости да запнете, да баците од себе туђу мудрост, да се за друге жртвујете, да градите лепшу домовину. Све док у срцима не будете носили лепшу домовину, вашу и по гресима и по радосшма, дотле нећете знати ни зашто живите, ни зашто умирете." Ова горка пребацивања изазивају разумљиву реакцију. Долази до крупних речи и тешких оптужби. У једном тренутку отац назива младе револуционаре превратницима и себичњацима, рушиоцима и мрзиоцима. Са висине свога искуства, стари ратник тражи дела уместо речи: Мишић: Ех, кад ће већ доћи време да се и за вас направи разлика између- фраза и речи? Волео бих да вас видим на делу. И тебе и твоје. ■~,-0 :1Милорад: Видећеш нас. Мишић: На фронту. Да ли би у име идеја ^или војници или дезертери? Милорад: Ја се одавна осећам на фронту. И само је страшно што ти не осећаш исто. Да је срећа, били бисмо заједно, Ти, кога је ово друштво- избацило, јер си свој и поштен, и ја, кога оно неће јер можда... можда ипак у основи нисам, заједно са својим друговима, далеко од онога за што сте и ви хтели да погинете. Нисмо можда толико далеко од вас који се још до да.нас нисте демобилисали... То што осећам да си и ти од тих, одржало ме до данас у твојој кући... А ви то не разумете. Криви сте! Криви сте, јер се не буните с нама, него пуштате да и вас блато дави! Не разумете нас. Зашто? Кажи ми, зашто? Питање остаје без одговора. Као и толика друга питања, крупна и значајна, тешка и судбоносна, питања која су