Просветни гласник

116

Просветнг гласннк

Станковићка одлази. После извесног времена, долазе Мишел и Олга. Дуги и празни разговори који откривају наивност и идеалиу заљубљеност честите м« аде девојке, с једне стране, и удешено понашање, искусне лсове који „пале", слаткоречиву љубазност и унапред на ефекат срачунато ласкање вештог заводника и препреденог бон' ивана, с друге стране. На Олгино питање: „Колико их је било пре мене овде?" — Мишел перфидно одговара: „Зашто то питаш? Било их је. Али немој да ме сећаш на прошлост. Младићске лудости. Све на површини. Ни једну нисам волео. Друго су оне, а друго си ти". Вечити сукоб између старих и нових нараштаја, између родитеља и деце, између оних који су били и оних који долазе, дат је у слици Поколења између себе. Писац има истанчано осећање за сукобе генерација, за борбу идеја, за контрасте у менталитетима и схватањима, за њихово психолошко, интелектуално и емоционално супротстављање и уметничко сенчење и уобличавање. Породица Мишића била је раније једна интимна заједница, истоветних осећања и мисли, заједничмих циљева • и стремљења. Међутим, кастаје преокрет. Оцртавајући настале сукобе 1 између родитеља и деце, писац третира догађаје ингроспективно, са унутрашњим сагледањима. Ту није дат само индивидуалан сукоб у једној одређеној српекој грађанској породици. Ту је социолошки осветљен један много шири, општији проблем нашег модерног друштва: проблем наше грађанске породице!на раскрсницама. Главни јунак драме није стари Мишић — како то, на први поглед, можда, иагледа — него његов син, У 'лорад, револуционар, свестан своје вредности, али одбачен од друштва, дубоко убеђен да је средина крива што не може да изрази себе и да осгвари своје идеале. Између старога и младога МишиЉа, оца и сина, лежи дубок јаз и отац са пуно горчине пребацује сину: Мишнћ: ... А ви„ ви који иза нас долазите, нити имате у шта да верујете, нкти кога да волите. Ви само рушите! Ви само мрзите! Зар је то нешто? МилореШ: Ћј ти не можеш да разумст. Машвћ: Ми смо имали домовину. Ишли смо за њу у смрт, Мклорад: Ишли сте 8а то што су јачи хтели тако. Мишић: Јачи од нас били су само наша идеја и наша спремност на жртву. То ти не можеш да схватиш.