Просветни гласник

Сатира београдске чаршије

Мишић: Али не некажњен-о, сине. Не некажњено! Па јесам ли ја зато био у ров'у, Да ми такби обр'аз каљају? ЈеСам ли зато раДио гЈбИтено, да се ча'к и оЉ НаШале оа мко'м? Да отпутује доК сС стбари нв Довбду у ред? Па они не знају како се те ст&ари доводе у ред! Павле,' одвешћете ме до Станковићевих; Отац одлази, са истим аутом који је имао да одведе Олгу до Мишела, сам до Станковићевих, да се — уместо преварене и остављене кћери — он са њима објасни. У соби су остали мати и син. Син пребацује мајци да је она крива за Олгину трагедију: Милорад: Ти ниси. осетила. да овим домом већ данима ходи једна бивша девојка место некадашње. Олге? Ја сам то осетио по њеном поглеДу, ја сам то виДео', ја који не морам на то да се осврћем. А ти ниси то осетила'. Заслепио 8ае је свге, опчикно, тај тип. Бивша Девојка! Да. А сад ето и обтавжена Деб*бјка! Све упржано, све' упрљано. Мишићка: Он се мојга прекосутра вев^ати с Љом. Он се иора в&нчати! Милорад: Мора? Где то пише да мора? Видиш да бежи' Нашалио се човек с малом ћерком отераног господина инспектора. Шта је и ко је тај Мишић? Некакав бивши ратник! Не пали више! Некакав бивши инспек*Ор? Значи — црв! Човек са заслугама! А какве су, молим, заслуге, ако н&су изражене у ак^Ијама, кућама дивидендама? Олга Мишииева? Као и СвЗка друга. Мати се још увек опИре,- још увек покушава да ублажи гкучан утисак Мишешвог писма, још уз"ек верује ,да' ће бве добро да се сврши и пози^а ев на неке законе. То јоШ бише раЗдрЉкује Милорада: Милорад: Ха, то? Да тај закон има снаге, за'р би он смбо да ради И ово? За ! р Ш смеО д| Нише Да сб бојп ћретЉи и скЉдала? Каквог скандала? Каквог скандала се 6 о]ј{? Али да се боји, то је сигурно. Мислио сам да је разбојник, а оно је вЗјНа га'дна кукавица. Да иМа тај твОј закон, зар би' ој < сЛао свог шофера по 0.#у? У обаквим треИуц:1ма? Да је воли, зар би јој тако писао? Зар Цу срце не Налаже да дође сам оћамо и дб нам свима погледа у очи, да видимо да ли је заиста он с Олгом или је све једна најобични.ја махинација, подвала, сплетка и лаж? Да дође овамо као човек. Али није- то човек него себичњак, по рецепту свога оца.., Док се мати и син овако препиру, дотле Олга издржава страховиту унутрашњу борбу са самом собом. Зар је она заслужила