Просветни гласник

122

Просветни гласник

раду цепа се срце од бола и очаја: ,јВећ ју је уиаказио! Већ није наша! Еј, како брзо прође то нешто што се некад звало Олга. Била је његова! Била је његОва, оче, као и све друге. Еј, шта си ти то бднеговао, где је тај твој ред? Рекох маЛо пре, Олга, да ои лепо срце, да си неко, да си човек. А сад те питам, сестро некадашња, шта је то лепо срце, шта је тО човек кад се све то тако лако може упрљати, тако лепо упрљатИ као Што си ти упрљала?" Олга, у страви, побегне у своју собу. Мало затим, ул^зи Павле, шофер Мишела Станковића, са писмом, које треба да преда лично у руке Олги. Мати је зове, она излази нагло из своје собе, нервозно зграби писмо, па наједном зас'1-ане, отвара га полагано, чита, док је сви гледају. Кад је прочитала, не може да верује оном што је прочитала, чита још једанпут. Затим се затетура, па укочено стане. Отац је запита шта је. Олга погледа најпре свога оца, где види очекиваЊе, па брата који подрзтљиво клима гЛавом, и напОслетку мајку гкоја је сва престрашена. ЈедМа се МаЛб прибејје и с муКом процеди кроз зубе: „Једна сасвим обична Евица." На шоферово питање, треба ли да чека, Олга испушта пи-сМо из руку и рече: „Кажите само... да Олга Мишићева неће доћи..." Рекавши то Олга побеже у своју собу. У МишеловоМ писМу, које је отац подигао са пода, стојало је између остаЛбг: „Прете ми скандалом на веНЧању. И оцу прете нечувено. МораМ одгодити. Најбоље је да отпутујем на кратко време док се ств^ри не доведу у ред. Дођи одках да ти све објасшШ. ЗаШто се ниси јавила јуче? Неизмерно патим. Твој Мишел." Ово писмо деловало је као гром из ведра Неба на Олгину мајку, Каб НеПријатно изненађење на оца, али сина није ни најмање зачудило, јер је он дббро познавао менталћтет Мишела Станковића и унапред је предвиђао да ће до тога доћи. Изкеђу родитеља Л сина Води се овај разговор: Мишићка: Сад да отпутује? То се не сме допустити! Драги, то не смемо допустити. Сви ће нам се смејати, да је зет побегао са венчања. Мишић: Склоии се сад. Раније је требало да припазиш. Склони се! (Окреће се Милораду) И шта они мисле, да ће се с Олгом и са свима нама поиграти? Па има она оца! И брата! Мора тај на венчање, ако га она воли... Шта мисле они, Милораде? М?.до&ад: Мисде ла с° нзвуку.