Просветни гласник

Сатира београдске чаршије

Мплорад , Куда? Рада: Куд год будеш ти ишао... Милорад: Зашто је наша љубав тако горка? Рада: Ево ти моје усне, заборави све... Сзе... Милорад: (љуби је и глади. по косе ). (На Калемегдану сунце.) Милорад је у овоме сукобу са друштвом око себе стекао тешку горчину и та горчина ш дива се н нреко целог његова односа са вереницом Радом; он је изгнаник у том-е друштву н он ником више ништа не верује, па не би хтео да верује ни том женском сиренском гласу који чује у шапату поред себе. Његово огорчење против друштва прелива се у рорчину према жени коју воли и чини га према њој резервисаним; ма да љубав пробија из њега, он не може да се ослободи те горчине. Нова слика: Одби се бисер-грана.. . На једном судбоносном раскршћу поново се налаве отац и син. Ћерка одлази — син се враћа. Од драме постаје трагедија. Син, у разгг "V са оцем о 0ЛГИНОМ случају, подиже етрашну оптужбу иротнв 1;ене мајке: ,,Па то је све њен рачун. Назови како хоћеш, р » или завет, освета, заклетва. Зар је ниси толико дута слуг /-.д си петљао са кућом и другим неприликама, твојим нем ћни.н за овај свет плановима, како у рефрену понавља: моје дете неће се удат-и за слепца. Моје дете се неће удати за слепца. То значи — боље све друго, и срамота, и пораз твој, твога морала, пораз целога тебе и свега онога што ти претстављаш... само не без пара." Отац увиђа да син има право, али му јге тешко да то одмах отворено призна. Готово неосетно, скоро потсвесно, нестаје не. нремостивог јаза између оца и сина који је годинама постојао и бивао све дубљи. Стварају се такорећи два табора: на једној етрани отац и син, на другој мати и кћи. Наилази Олга. Гкзновно долази до оштрих речи и сукоба. Између брата и сестре, између оца и кћери, избија отворен конфликт. Брат претсказује сестри шта је чека можда већ сутра: „И тебе ће он да баци на улицу, да те слаже и превари као Евицу и остале. Уосталом, зар те већ није преварио? Каква је разлика између тебе и Евице. Никаква! Кад си већ толико његова да натраг не можеш..." На те речи, које су је погодиле у најосетљивије место, Олга се још више нервира: „Онда је добро што ћу свега још један дан бити у овој кућн. 'Гу нема вцдае живеда аа маш." Хшб ^сш.а .ч&стазсои.- Швт-