Просветни гласник

Б е л е ш к е

127

дечака за подражавањем неупоредиво стварати околина дечака, позиви изразитог обележја, догађаји погодне врсте. Многобројни призори из школског живота, породичног круга, свакидашњице уопште, драже на извођење. То доводи до тачног посиатрања околине и владања њоме у осећању и језичном формирању, али поред тога и до стварања, до дела, до рада уопште. Овде лежи несвесни прелаз, мост ка подручју мисаонога, објективнога. Дечаци су тако стварали многобројне сцене код којих је најглавније било то да се вежба у дијалогу. Обично је дат оквир, почетак одређен једном реченицом, и већ се развијала жива, весела игра. Ова је пре свега постајала потстицај за доцније самостално писање комада, у неку руку конкретно приказивање градива иначе датог апстрактно. Врло су се лако могли иГрати призори из живота на тргу, из саобраћаја на железници или трамвају, догађаји из појединих позива (лекар, полиција, суд, апотека). Удубљивање у приказане личности лакше је за дечака него апстрактно формирање, и одговара- живом нагону омладинца за подражавањем. Доцније може да дође ослобођење од лутке, да би се без ове странпутице пошло право циљу, пошто су се полако развкле способности схватања и хтења.. Игра се мора посматрати полазећи од дечака, и не сме се пасти у грешку и оцењивати с гледишта одраслога. Кад се тако помоћу игре дође до пута ка стварнијем и апстрактном схватању, долази се до низа тачака које су драгоцене за васпитање као и за говорно и језично уобличавање. Сцене из школе и дома могу се верно приказати: подвиг једног дечка, или како се неко нарочито истакао, или се другу који се тешко васпитава показује весела али јасна слика у огледалу. Безбројни су примери који могу да садрже завијене у игру опомене и забране. Тиме заиста не треба да се да средство за моралну проповед, већ дечаци Овде кроз своје властито стварање, пуно доживљаја, улазе у свет одраслога и стичу драгоЦена животна добра. Многи дечаци који су у настави били плашљиви и троми, показивали су чудну брзину и душевну и телесну покретљивост чим су добили лутку у руку и 'постали невидљиви за гледаоце. Они у неку руку, чим ишчезну с очију других, заборављају своју личност и тону у други свет који им је добро познат из претшколског доба. Овде се показује колико је важно сбухватити целину, стварно дечаштво, а не само егзистенцију ученика. Тако се васпитачу пружа изврсно средство да мирније и мање разговорне дечаке доведе до говора и стварања. Од колике је важности тај позоршДни зид каб заклон, види се када се чак иначе добри играчи пусте да играју без позоришних кулиса. Онда настају застоји, збуњеност, укратко, играње не ваља. Тек доцније могу се изостављањем игре с луткама лагано и под сталним воћством баш они сметени и ћутљиви дечаци довести дотле да пред разредом говоре слободно и да полазе од себе. Са много разумевања за особеност сваког дечака посебице, може се баш помоћу игре доћи до лепог успеха, поред васпитног подручја, пре свега код самосталног говора. Код дечака се, пошто игра лежи у сфери властитог доживљавања и делања, буде многе стваралачке снаге. А ова деј^сгва захватаАУ и душевну област;