Просветни гласник

128

Просветни гласник

многи дечаци осећају се опет у земљи младости, која им је често изгледала затрпана школом. У игрању и искоришћавању обећава позориште с луткама драгоцену помоћ; оно нараено може да буде само средство за извођење наставе, али његова предност је да одговара младалачкој психи и да је њој својствено. То се показује и онда када полазећи од игре покушавамо да савладамо опори и несавитљиви материјал језично - граматичких појмова и тешкоћу усмених изражавања. У игри се ученици упућују на то како се варијацијом висине и јачине тона и брзине говора може и^разити нека одређена личност и одређено душевно расположење. Гласни, лагани, брзи, жустри и пригушени говор, прилагођен типу који се игра, даље јасност коју захтева позоришни зид и оштро акцентовање изговорене речи, олакшавају с правом тражено васпитање за гсвор. И у подражавању понеких говорних особина и грешака открива се изврсно опажање поред способности претеривања да би се баш тиме дејствовало. Драматско стварање, како се изражава у гесту и покрету, ограничено је наравно у игри с луткама због њене особености, али ипак пружа доста велике могућности да' се покажу разни начини изражавања радости, зебње и страха, љутиие и плача, укратко исказивање душевног живота. Многи дечак на тај начин добија већу слободу не само у мануелном већ и у употреби језика и савлађивању речника. Хотимично су се састављали у заједницу за игру дечаци разних тем; перамената и способности. И баш оним намерним изЕртањем и шалама у тим играма морају играчи бити дорасли у правим и сигурним одговорима. Ту се тежи за језичном лакоћом и јачином у природном изражавању, што се у игри најлакше увежба. Позориште лутака је, на пример, извор надимака и комичних назива. И мале импровизације могу се корисно употребити за добијање слободе у изражавању, нарочито ако се изводе као весела занимљива игра, ведра у предмету, речи и гесту, као што је уопште јак додатак слободне радости најбоља помоћ код сваког труда. Јасно је ваљда да се при томе не ради о детињаријама; овде игра само може да се схвати као корак од детињасте до стварне озбиљности, од субјективног ка објективном. Скоро несвесно ту се припрема разумевање за основне драматске елементе. Понекад се покушавало и да се погодни прозни комади у игри драматизују. У оквиру овог чланка указано је ца то шта све позориште с луткама даје ученику, и шта све пружа наставнику и васпитачу као наставно и васпитно средство. Осим тога оно одрасломе помаже да савлада све одвратности живота. као јпто то чине мали јунаци овог позоришта. Д. Г.