Просветни гласник

130

Просветни гдасшпс

Гласиика као око свога часописа: „Млађи нараштај може рачунати на Српски књижевни гласник као на свој часопис, исто као и они који су га покренули. Нове школе у књижевности и уметности постају као опозиција старијим школама, али поглавито услед промене у души новога нараштаја. Нека би нови правац, и по садржини и по облику својих дела, био и нижи од старога, и нижи не само у почетку, у периоди тражења, но и доцније, кад достигне свој врхунац, опет би био апсолутно погрешан сваки покушај који би га скретао на другу страну: природа се не да изменити, а у књижевности и уметности треба промене и разноврсности. Сваки искрени израз богати књижевно и уметничко благо, док с друге стране подражавање раније постигнутом савршенству води застоју, празнини. и смрти. „На млађима свет остаје" — садашња је као и пређашња девиза Срнског књижевног гласника." У једноме од наредних бројева свога часописа, Богдан Поповић разрађује и допуњује мисли и погледе, наговештене већ у уводном чланку првога броја нове серије. У сажетом, но необично садржајном програмском чланку Књижевна и уметничка политика „Гласника", Поповић убедљиво тумачи разлику у схватањима између старије и новије генерације, између предратних и поратних: „У нас тако изгледа, као и по осталој Европи у осталом, да у књижевности и уметности имају два нараштаја, старији и млађи, који су престали разумети се. Тако је и у политици и у друштвеном животу. Остављајући за сад ове две последње области на страну, и задржавајући се само на књижевноети и уметности, у нас, већ поодавно, књижевна и уметничка левица и десница иду све даље у страну једна од дру^е. Левица је отишла тако далеко да писац ових врста — који је уображавао да има отворен дух за сваку новину, који је Верлена см|атрао за знатног песника још пре 30 година, који је волео Самена још док м,у песме нису биле штампане у збирци, који је — прескачући многе друге примере — доцније с озбиљним интересом разматрао дела кубиста и футуриста, и држао да у њима разуме оно што је у њима разумљиво — данас осећа да понекад не разуме производе наших најмлађих песника." Са себи својственсш широкогрудошћу Богдан Поповић је уврштавао у Гдасник и пешичке производе тих „нових" и „мла-