Просветни гласник

!Г88

ГТросветни гЗгзсник

до овог резултата: „Холандски као и скандинавски језигш не уступаЈу немачком у погледу заразе страним речима" (стр. 324). Затим: „Што^важи аз немачки, важи и за друге језике." У руском је разумљиво често појављивање романских страних речи, јер је образовани и писмени де<3 народа увек стајао под јаким утицајем француског. Али је такође било јаких културних утицаја и из Немачке, што сведочи мноштво речи немачког порекла. Оне се налазе у свим подручјима живота, али су особито учестане у појединим гранама. У великој су се мери узимале стручне позајмице из немачког на пр. у војничком подручју: ефреитор, унтерофицир, јункер, штабскапетан, штабсротмистр, генерални штаб, акселбант; у поморству на пр. ботсманјунге, фарватер, матрос; у саобраћају: мунчук, тренсел, шпора; у обичном животу: бутерброт, флигел, ширма, пакирмахар, шлаиф, траур, галстук, шниц, камердинер, гилза итд. „Могли би листу по вољи продужити, али њена моћ докава тиме не би порасла." Ни код најбољих руских писаца писац није нашао зазирање од страних речи (на пр. Тургењев: сн брал ружо, надевал такташ; или Пушкин: „танцмаистер"). Али је писац био изненађен погледавши поближе колико су дневни листови преплављени страним речима. У листу „Новоје слово" од 1 августа 1943, нашао сам следеће чланке: Даљни васток: 106 редова 35 страних речи; Масонство и револуција: 171 ред — 85 страних реаи;. Мироваја совјест са работи: 159 редова — 63 стране речи; Коминтерн са работаи: 204 реда — 77 страних речи; За кулисами међународнои информации: 90 редова — 70 страних речи; Научнаја кроника: 42 реде т 35. страних речи. Буди речено, сви ови чланци су у једном броју. Они нису сабр.ани ад хок, из разних листова. Затим наводи пољске листове. Први на који је наишао био је „Курјер Варшавски" од 8 новембра 1937. Резултат испитивања једног листа био је: чланак Вроцнице смерци X. Сиенкиевића: 36 реда — 18 страних речи; Встеп *до аутономији: 94 реда — 72 стране речи. У разним огласима: Окраг Треси: 15 реда — 12 страних речи; Од администрацији: 8 реда — 12 страних речи; и још много страних речи у огласима. Затим је писац узео роман »СЈио УасИз« од Сиенкиевића. Док пољски оригинал у овом погледу стоји врло добро, чешки превод показује више стотина страних речи. Међутим пољски превод »Тће !псге<ЗШ1;у оГ Ра1ћег« крцат је страних речи. На завршетку писац ппимећује да се у јапанском речнику од Реносуке Фуисаве само на једној страни налази 21 страна реч које потичу из енглеског. Он набраја те речи из којих се види да су то речи махом за културне потребе које су Јапанци примили из Европе, поглавито од Енглеза. На тај начин долази до закључка да закон по коме стране речи продиру у један језик има општу важност и да важи и за ваневропске земље. „Зато поштујмо борбу против страних речи". завршава писац чланка."^ „Али водимо је с мером, да нам не би пришили један нови карактерни недостатак: превелику темељност, која успех претвара у неуспех."