Просветни гласник

Велешке

189

На крају се писац позива на часопис »Бег Јеи&сће ЕггЈећег« (год. 1941, стр. 109) где се изрично упућује на умерену борбу против страних речи и јасно подвлачи да и на високим положајима у Немачкој нерадо гледају на насилно понемчене стране речи које су се у немачком већ оДомаћиле, а поготову на речи замењене неукусним новши облицима или нејасним неологизмима.

РИЛКЕ КАО ПЕСНПК ЛЕПОТЕ И ВРЕДНОСТИ ЖИВОГА У часопису »Ссс^ег 2е11«, за месец октобар 1942. г. да]е професор др Р. Волтерек следећи ланак о Рилкеовим назорима о животу и лепоти, који дајемо у изводу: Неколико година пре своје смрти за; -нио је Рилке своје најдубље песничко дело „Елегије" (Оијпезег Е1е§:1еп) и у исто време сонете Орфеју, који су блиски њима,- „испуњени истим дахом: мало црвено-мрко једро сонета и огромно бело једрилско платно елегија". С правом је речено да те елегије спадају у најтеже текстове немачке литературе; само неке њихове нејасности могу се донекле објаснити песниковим писмима, а остале остају тајна. Али ко се озбиљно удуби у елег- ' н сонете, а при томе познаје целокупно дело Рилкеово, тај ће наћи да ови тешки : текстови имају, не само као уметничко дело већ и као мисаони покрет, врло велики још неисцрпен значај за сваког истраживача суштине и- -смисла стварности, нарочито живота и живих вредности. Елегије и сонети нису никако филозофске дидактичне песме које се труде да мисли објасне сликама; оне су уметничка исгаовест која се пре труди да мисаони рад, који је д$о година претходио уметничком делу, сакрије ^го да га учини видљивим. Да су духовне или природне науке већ успеле да створе јединствену и убед "ву слику света, онда би персонална слика света једног стваралачког и самишљеног уметника имала мање општи значај. Али досада не постеји јединствена слика света. А већ је постало и несигурно да ли се структура света може познати једино сазнањем и логичким мишљењем. Један филозоф наЉег времена рекао је да је нови пут ; - докучивање света емоционалност, тј. осећање вољења. Зар није онда појмљиво што једном песнику, који се тако озбиљно, као Рилке, бавн суштином живота и вредностИј поклањамо пажњу? Овим предметима су посвећене новије областк филозофског мишљења, а баш филозофија живота и фи~. чофија вредности (изузимајући етику) још су мало развијене. За оба кру , роблема могу баш елегије да пруже богат потстрек. Нећемо овде да анализирамо ове песме као уметнг :о то; хоћемо да нспитамо само мисаони покрет (уколико то допусти ограничени простор). За овакво испитивање дао је сам песник потстрек, наглашавајућч у једном писму, да је дао само крајњу суму иисаспих низова, али не и ооједине