Просветни гласник

134

Просветни гласник

Поповић је писао: „И ако праг/и таленти, и сви који су свикли да мисле својом главом и пред највишим и најјачим узорима, нису никад у правој опасности, утицај броја је прилепљив; и, најзад, није никад равнодушно за будућност земље и њене просвете шта мисле, осећају и раде они-који стоје испод талената и независних глава ... Шта вреди то кад је добра песма угушена вревом око ње, и кад публика чује само ту вреву око себе?" Међутим, не треба мислиги да се Богдан Поповић ограничио салш на критику болесних појава и штетних страних утицаја у књижевности — он је то исто учи чио и у уметности. Као естетичар европскога ранга, ПоЛовић је дубоко улазио у све области и у ,сва подручја уметкичког стваралаштва, од књижевности преко сликарства и вајарства све до музике и глуме, тако да је један велики уметник, Иван Мештровић, с разлогом рекао: „Специјално ми умјетници, без разлике које гране, имадемо у Богдану Поповићу првог и јединог човјека у нашем народу, који је својим умом, спојом културом и својим даром за осјећајност ушао у све суптилности умјетничког настојања." Приказујући у Српском књижевиом гласнику (1921) изложбу четворице наших сликара — једнога из старије школе и тројице из млађе („модернистичке") школе — Богдан Поповић поново оштро устаје против лудовања, новотарија и настраности једнога неуравнотеженога нараштаја какав је доиста био, у великој већини, први поратни нараштај и на књижевном и на уметничком пољу. Са болом у души, али свеста« своје историске одговорности пред потомством, Богдан' Поповић мушки устаје против посувраћених појмова, примитивистичког оргијања и патолошких инстинката тога.нараштаја: Никоме ово није пријатно рећи, али се, међутим, мора рећи: — ако невоља није до средства, невоља је у томе што су се та средства нашла у рукама данашњег нараштаја који је, и на страни и у нас, уочен као целина, један чудан нараштај, — један нараштај који је, према добу у коме живи, културно нижи не само од ранијег, но и од дугог низа ранијих нараштаја. Ја прелазим у памети културну историју Европе од XIV века до данас, и не могу, чини ми се, ни у које доба да нађем сличнога случаја, ни параЛелу душевном стању и ставу, интелектуалним и моралним особинама данашњега нараштаја... У средини цивилизације коју су његови претходници подигли на врло велику висину, он је половином својих особина, интелектуалних н моралних, варварин...